Зеленбрз је данас за Танјуг изјавио да је превише година прошло да би сада био усхићен, јер је открио "ко је".
Сад знам да ми је мајка Смиља Иванчевић и да је моје презиме Иванчевић из села Воћин код Осијека, а отац је Љубомир, казао је Зеленбрз.
На питање када је сазнао за своје српско порекло, Зеленбрз каже да је одувек знао да је Србин, али да то није осећао.
Ја сам врло брзо од Павелићеве администарције добио документа, где се наводи да сам рођен у селу одакле је Мато Зеленбрз. Одређена ми је католичка вера, без оних црквених сакраменета. Одредили су ми године и ту сам наведен као Хрват, присећа се Зеленбрз.
Зеленбрз и данас на врату има код ''1128'' - обележје које је добио у логору, а које је, како он каже, његово прво презиме.
Тај број је требало да буде управо као ПИН, као некакав регистарски број на попису. Једног дана кад се ствари смире, иза тога су требали да стоје подаци, како би се деца и родитељи пронашли међусобно, рекао је Зеленбрз.
Он се присетио тренутка када је, сад већ давне 1942. године, упознао своју другу мајку.
Она је великим корацима ушла у једну велику просторију где су били девастирани креветићи. И сва деца су била болесна или су умирала, само је један клипан мали, негде на средини собе, у некаквом дјечјем креветићу, стајао сав никакав и плакао. То сам био ја, кроз сету прича Зеленбрз.
Када му је пришла и питала га да ли би пошао са њом, Зеленбрз се присећа да је рекао да ће поћи, ако она код куће има меса.
Он је, како је навео, живео у радничкој породици на периферији Загреба.
Ја сам се јако брзо везао за ову маму. Мени је мама била потребна, казао је Зеленбрз и додао да никада није плакао за својом правом мајком, јер ју је убрзо заборавио.
На питање да ли се данас осећа више као Хрват или као Србин, Зеленбрз истиче да је предуго живео у Хрватској.
Не интересују ме политичка питања у Хрватској, већ људи. Са многим Хрватима сам доживео звездане тренутке, али мој одговор је да сам поживљени Хрват и рођен сам у Хрватској, али по пореклу сам Србин, закључује Зеленбрз.
