- Ни за један лош третман нема оправдања. Сад се поставља питање да ли ћемо медицину као и један од најлепших догађаја у животу сваке особе, а то је рођење детета, посматрати као статистику или онако како би требало да га посматрамо као најсрећнији догађај. Проценти проблема током порођаја су јако мали. Када тако погледамо то је сасвим у реду. Проблем је што када се некоме десе потешкоће приликом порођаја, њему проценат расте на 100 одсто.
24 године сам у овом послу и у истој установи. Првих 5 година провео сам стално у породилишту. Божјом вољом нисам имао неки већи проблем. Најважније је да трудница схвати да смо ми урадили све што је у нашој моћи да би дошло до рођења здравог детета.
На питање зашто долази до одбијања да се уради царски рез када је то потребно урадити рекао је: - Имамо три степена доношења одлуке за оперативни завршетак порођаја. Прва су такозвани заказани царски резови који се доносе на основу медицинске индикације. Када постоје деформитети карлице и диспропорције између величине бебе и карлице и када се установе одређене болести труднице.
У том случају одлука се односи пре самог порођаја. - У току самог порођаја постоје тачни параметри. Свуда је проблематично када не постоји систем или када он постоји или се не поштује. Гледа се како напредује ширење грлића материце. Порођај код прворотке није продужени порођај ни када траје 18 сати.
Лекари који дуго раде у породилишту могу то тачно да процене. Свакако је пре порођаја јако битна процена величине детета. Ми то сада радимо ултразвуком. Ви то добијате стављањем сонде на стомак. Ако мало померите ту сонду подаци могу да буду нетачни.
Ако грешко проценимо да је дете веће неће бити проблема ако се и уради царски рез, али ако се грешком процени да је мање то може бити озбиљан проблем.
Kurir.rs
