Гојковић је на скупу који је одржан у сусрет обележавању Међународног дана борбе против насиља над старијим особама, истакла да је Скупштина Србије препознала важност ове теме за наше друштво, као и да на овај начин жели да се скрене пажња јавности на насиље, и занемаривање са којима се суочавају стари.
Гојковић је рекла да се последњих година отвореније говори у јавности о свим облицима насиља, али се ретко говори о насиљу над старим лицима и да се због тога поставља питање колико се зна о овом проблему.
Председница Скупштине каже да је процес старења становништва демографски тренд у 21. веку који ниједна држава не сме да занемари, као и да пројекције показују да ће 2041. године старије становништво и, посебно, жене старије од 80 година, повећати учешће у укупној популацији наше земље, због чега је од великог значаја да се услови за квалитетан живот старијег становништва обезбеде већ данас.
Ми као друштво најпре морамо да се супротставимо бројним стереотипима и предрасудама да су старији суграђани слаби, немоћни и да су само терет за околину. Управо то често може бити окидач за дискриминацију, па и злостављање, занемаривање, и насиље, нагласила је Гојковић.
Гојковић је указала да насиље као и дискриминација ипак много више погађа старије жене у односу на мушкарце и подсетила да су у истраживању, у којем је учествовао и Црвени крст Србије, а које је спроведено у 19 земаља, старије жене навеле да су биле мета дискриминације у области запошљавања, здравствене заштите, финансијских услуга, приступа развојним програмима, власништву над имовином и управљања имовином, и заоставштином, те указале да су дискриминацији посебно изложене старије жене које живе саме, старије жене са инвалидитетом, старије жене које живе на селу.
Насиље над женама трећег доба је присутно, али је углавном скривено. Тако годинама трпе насиље у породици од супружника, деце или других чланова породице, али о томе најчешће ћуте, и ретко пријављују насилника, подсетила је председница Скупштине Србије и указала да је најчешћи разлог страх, осећање срамоте и стида, страх од осуде околине, а неке и због несналажења, и незнања коме треба да се обрате.
Гојковић је истакла да је поред физичког и психичког насиља, веома распрострањено и економско насиље, које се манифестује тако што се сва имовина води на супруга, и указала да многе жене овог доба, које су остале без посла у процесу приватизације, теже могу поново да се запосле у односу на мушкарце.
Борба против сваког облика насиља, па и насиља над старијима, даје резултате само у ефикасној, свеобухватној и системској сарадњи свих институција, каже Гојковић.
Од Закона о спречавању насиља у породици, који је ступио на снагу у јуну 2017. године, каже Гојковић, очекује да допринесе бољој и ефикаснијој заштити свих жртава насиља у породици, па и старијих особа.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права Сузана Пауновић рекла је да наши стари суграђани често скривају насиље, јер се надају да се насиље неће поновити или се боје да га пријаве.
Она додаје да је прхватање чињенице да је управо члан породице насилник највећи проблем код суочавања старијих са насиљем, али и да управо због тога не смемо да ћутимо када приметимо да овакав вид насиља постоји.
Подаци показују да су у породичном насиљу у 2018. години убијене 33 жене, од којих су њих девет биле старије.
Убице су у пет случајева била њихова деца, у два случаја унуци, у два случаја брачни партнери, а у већини случајева, службама система заштите жртве нису раније пријављивале насиље, иако су га трпеле.
