То је тренутно проблем и епидемиолошке екипе су у Неготину и истражују одакле тако велики број заражених на ковид19, казао је Гојковић на конференцији за медије.
Он је додао да ће ускоро имати тачне податке у вези са заразом у Неготину.
"Иза нас је можда најтежа ноћ од почетка кризног периода, пошто је само током ноћи седам грађана изгубило живот", рекао је Гојковић додајући да током дана није било смртних случајва.
Истиче да смо, ипак, у последњих 24 сата успели да тестирамо по први пут више од 5.000 људи.
"Јасно се показује колико је удео свих здравствених институција и државних структура допринео томе да убедљиво највише тестирамо од свих у региону. То је наша недвосмислена политика да нећемо ништа да кријемо. Желимо да што више грађана тестирамо и зато и отварамо додатне капацитете".
Гојковић истиче да ће се на томе и даље инсистирати, као и да имамо веома добру ситауцију у Новом Саду, да се у Београду стабилизовала ситауција, али да је и даље далеко од идеалне, као и да имамо под контролом ситуацију у Нишу.
"Иако морамо још више да радимо у Нишу и да тестирамо, као и да имамо још већу одоговност грађана на југу Србије", додао је Гојковић.
Србија има два преминула од ковида 19 на 100.000 становника, што је, на пример, 10 пута нижа смртност него у Швајцарској, изјавио је Гојковић.
"Циљ је да имамо што мање грађана који ће трагично завршити од последица оболевања. Ми данас имамо резултате који су у том сегменту међу најубедљивијима, не само у Европи него и шире", рекао је Гојковић одговарајући на питање новинара да прокоментарише то што је Србија данас послала помоћ у заштитној опреми Италији и како онда види кампању коју воде поједини медији да наши лекари немају заштиту опрему.
Гојковић каже да - ако се поредимо по броју умрлих на 100.000 становника са сличним земљама ЕУ - онда се види да смо 10 пута бољи од Швајцарске, која има 1.000 одсто већу смртност, затим да је у Белгији 30 пута већа смртност, што је 3.000 одсто више.
"Такође, у Шпанији је 156 пута већа смтртност него у Србији, а та земља има седам пута више становника него ми у Србији. Италија, која има осам или девет пута више становника, има 177 пута већу смртност него Србија".
Гојковић истиче да је то резултат политике државе Србије и заслуга здравства и њених радника, као и грађана Србије.
"То не може нико да оспори, могу само појединци да оповргавају, али не знам на који начин", казао је Гојковић
Нагласио је да је држава Србија од почетка кризе и њено руководство успело да уради све што је неопходно за здравствени систем и здравствене раднике и обезбеди опрему и да то управо показују резултати.
"Може свако да пише шта жели и има коментар који жели, али резултати су јасни", рекао је он.
Додаје да су Срби хуман народ и да имамо довољно свега и да зато можемо да помогнемо пријатељима кои су нама помгали.
Гојковић подсећа да је Италија велики пријатељ државе Србије, који нам је први помогао када смо имали поплаве 2014. године.
"Пријатељства треба ценити, не знам се када ће неко неком у животу затребати", додао је Гојковић.
Покрајински секретар за здравство Зоран Гојковић изјавио је данас да ће, будући да је седница Скупштине Србије најављена за уторак, сви посланици морати да се придржавају противепидемиолошких мера.
“Постоје противепидемиолошке мере везане за заседање Скупштине. Сви посланици и сви који учествују у раду парламента мораће да се подвргу противепидемиолошким мерама, да носе заштине маске, рукавице”, рекао је Гојковић на прес конференцији.
Посланици ће, навео је Гојковић, морати да имају довољне количине дезинфекционих средстава за руке и обућу, све што је, каже, уобичајено у оваквим ситуацијима, и мораће да пролазе кроз све оно кроз шта, на пример, и новинари пролазе када улазе у затворене објекте.
Покрајински секретар за здравље Зоран Гојковић рекао је да ће део болничких капацитета бити полако враћан у основну сврху.
Упитан за затварање привремених болница, Гојковић је рекао да су много већи капацитети припремљени за тежи удар корона вируса, и додао да смо још далеко од тога да будемо у безбедној зони.
„Морамо још пуно да радимо да се вратимо на стање пре саме епидемије, односно пандемије. Један део болничких капацитета ћемо поново ставити у основну сврху, зато што нема потребе да део болничких капацитета не буде искоришћен за оне који нису ковид пацијенти. Почећемо вероватно ускоро и одложене ургенције. Почећемо да враћамо систем на почетак“, објаснио је он.
Гојковић је нагласио да ће то захтевати додатне напоре у измени режима рада, и како се буде смањивао број оболелих појединачни ковид центри ће се затварати.
„Као што смо се ширили, враћамо се на почетак“, рекао је он. Казао је да ће првенствено здрадвствени радници радити у другачијим условима, уз велике мере опреза, да немамо преношење заразе унутар групе како пацијената, тако и запослених.
„То је императив у следећем периоду. Здравствени систем чекају нови изазови, и зависиће од тога да немамо поновног искакања, отварања другог таласа заразе. Као што вирус наставља да живи са нама, морамо да наставимо да живимо с њим, и прилагодимо се. То је сврха еволуције. Само прилагодљивост је успех преживљавања, а то је један мали вирус сада показао. Било какво одступање довешће нас у ситуацију коју нико не жели“, рекао је Гојковић.
Заменица директора Института „Батут“ Дарија Кисић-Тепавчевић казала је да се не могу рећи датуми затварања привремених ковид болница, јер то зависи од динамике отпуштања пацијената.
„У Нишу, када смо видело да има 31 пацијент у Чаиру, који су чекали резултати, и да је било слободних капацитета у болницама, онда је било логично да се врши прерасподела и затвори Чаир. Надамо се да ће се то десити у свим привременим центрима. Не можемо унапред најавити датум“, подвукла је она.
