Иницијативом се предлаже измена појединих одредби Правилника о условима и начину поступања са посмртним остацима умрлог лица из 2016. године, и даје мишљење доктора за ХиВ и АИДС према којем "не постоји ризик за пренос ХИВ инфекције у контакту са особом која је преминула од или са ХИВ инфекцијом".
Поред мера заштите, Управа се залаже да се посмртни остаци оболелог од ХИВ и АИДС смештају у метални сандук који се, након затварања лемљењем, смешта у дрвени сандук и потом сахрањује.
Доктор Биљана Беговић из саветовалишта за ХИВ и АИДС, Градског завода за јавно здравље Београд у свом мишљењу овим поводом је навела да уз коришћење личне заштитне опреме и применом осталих стандардних мера предострожности - не постоји ризик за пренос ХИВ инфекције у контакту са особом која је преминула од или са ХИВ инфекцијом.
"ХИВ инфекција се не преноси ваздухом, већ контактом слузокоже или повређене коже са крвљу, вагиналним секретом или семеном течношћу инфициране особе, што би значило незаштићеним сексуалним односом, употребом дрога туђим прибором и са мајке на бебу, теже пирсингом, тетоважом, употребом туђег прибора за личну хигијену", наводи се у мишљењу.
Управа је указала да се од појаве епидемије ХИВ-а у Србији 1985. спроводи пракса неједнаког поступања према посмртним остацима особа са ХИВ-ом и вирусним хепатитисима, који се не сахрањују на уобичајен начин већ у црним врећама.
Овакав однос према преминулима, како наводи Управа, погађа породицу и ближње, а плаши све оне који живе са ХИВ-ом.
На тај проблем Потенту су недавно указали чланови породице преминулог С. В. из Београда, које је погребник обавестио да ће њихов отац и супруг бити сахрањен без одела, неокупан и неочешћљан, у црној врећи, што је како наводи Управа, породицу погодило више од његове смрти.
