Судећи по подацима сајта Министарства просвете, полупразне учионице остаће у новосадским техничким школама „Павле Савић” и „Милева Марић Ајнштајн”, те футошкој Пољопривредној школи. Иста судбина задесила је и војвођанске гимназије у Сенти, Кикинди или Руми, где је документе предало само четворо-петоро малих матураната. Узрок томе је, претпостављају просветари, мање деце у овој генерацији, али и чињеница да је све више оних који се опредељују за приватне школе.
Републички завод за статистику објавио је податке да су у 2018/19, поред 454 државне, радиле и 52 приватне школе, а да их је похађало 5.116 ученика (око два одсто), и то углавном из београдског (66 одсто) и војвођанског региона (27 одсто). Државних школа у 2017/18. било је 460, а у 50 постојећих приватних уписано је 1.585 девојчица и 2.103 дечака. Уколико се упореде претходне године, уочава се блага растућа тенденција у корист приватних школа.
Часови у међусмени и добра опремљеност
У приватним школама, осим интерактивне наставе у малим одељењима, за стотинак евра по месецу неретко се добијају уyбеници, лаптопови, униформе, приватни часови, па чак и екскурзије. Приватне школе од државних одваја и добра опремљеност, па тако неке имају отворене базене, симулаторе летења или цyбер роом, где полазници могу да користе не само брзи интернет, већ и да испробају нове игрице. За многе ученике пресудна је чињеница да се не полаже пријемни, те да се часови организују у међусмени, па нема раног устајања, а опет остаје довољно слободног времена и после школе.
Пола процента можда не звучи много, али ако узмемо у обзир да је то преко 1.400 ђака, то значи да је педесетак разреда избрисано с листе државних средњих школа и гимназија. У том периоду донекле се изменио и однос међу регионима – у Београду и околини било је 62 одсто ђака који су се определили за овај вид образовних установа, у Војводини 32 одсто, а свега шест одсто деце из остатка Србије.
За последње две деценије, овај ексклузивни начин школовања постао је доступан и у мањим градовима, а дијапазон профила које нуде далеко је шири, те су тако, осим гимназија, на располагању економски, медицински, информатички, оптичарски, угоститељски, трговачки, саобраћајни и остали смерови који прате трендове на тржишту запошљавања. Док су на почетку биле ствар престижа, данас су све чешће избор и породица које припадају средњој класи.
Само у Новом Саду ради десет приватних средњих школа које су добиле лиценцу Министарства просвете. Најпопуларније су оне с ИТ предзнаком, али и медицинског смера и обучавају кадрове који ће живот претежно наставити у иностранству. Поред редовног школовања, ове школе нуде и ванредно похађање за одрасле, преквалификацију и доквалификацију, за оне којима недостаје чувени четврти степен за наставак школовања на универзитету.
С. Милачић
