По Закону о ПИО, сви мушкарци – радници који ове године пуне 65 година живота и имају 15 година пензијског стажа, могу у пуну старосну пензију. За разлику од њих, они са 40 година стажа осигурања и најмање 57 живота ове године могу отићи у превремену старосну пензију, односно ону која подразумева умањење за године живота које им недостају до 65.
Даме које ове године навршавају 62 године и имају бар 15 година пензијског стажа могу у старосну пензију. Оне које наврше 38 година стажа и најмање 56 година и четири месеца живота имају право на превремену старосну пензију. По закону, припадници оба пола са 45 година стажа, без обзира на старост, могу отићи у пуну пензију, али им се признаје само стаж за који су плаћени доприноси .
Већ 2019. услови за старосну пензију, али и превремену старосну се мењању. Жене које наредне године иду у старосну пензију морају имати 62 године и шест месеци живота и најмање 15 година пензијског стажа. Дакле, морају бити пола године старији. Оне пак које желе да иду у превремену старосну пензију мораће имати 38 година и шест месеци стажа и 57 година живота.
Мушкарци који догодине рачунају на одлазак у превремену пензију треба да имају 40 година пензијског стажа и најмање 57 година и осам месеци живота, док женама треба 28 година и шест месеци пензијског стажа и најмање 57 година живота. Сваке наредне године, све до 2032. услови за одлазак у пензију се померају пола године или два-три месеца. Дакле, тек 2032. услов старосне пензије за жене биће 65 година живота.
Радни однос не треба раскидати пре последњег дана године, али је такође важно да се Фонду ПИО тог последњег децембарског дана поднесе захтев, уз прикупљену документацију, за пензионисање. Они који ове године испуњавају неки од услова за пензионисање и желе да иду у пензију, морају добро знати да ће сваки захтев који се поднесе после 31. децембра имати другачије услове за пензионисање, односно за њега ће важити услови који су законом предвиђени за 2019. годину.
Радници који имају услове за превремену пензију у овој години могу, али и не морају, поднети захтев за пензионисање. Све је ствар договора с послодавцем. Уколико им послодавац дозволи, они могу наставити да раде без обзира на то што имају неки од услова за пензионисање. Такође, радници који пуне 65 година живота и који имају право на пуну старосну пензију могу отићи у пензију, али и не морају, ако послодавац од њих тражи да остану.
Често се поставља и питање да ли они који имају године живота за превремену пензију, али не и пун пензијски стаж, могу наставити да раде до испуњења и другог услова, који је и те како битан за коначан износ на чеку. Но, и то зависи од послодавца јер он може радника оставити да ради док не испуни и услов о пензијском стажу, али не мора.
Запослени који су део радног века провели на раду и иностранству, укључујући и бивше југословенске републике, треба да знају да се о праву на тај део пензије одлучује по прописима те земље и на то не може утицати српски фонд. У Закону се напомиње да корисник старосне, односно превремене старосне пензије, може поново ући у осигурање, односно запослити се или самостално обављати делатност, а да при том настави да прима пензију. Дакле, старосним пензионерима не прети опасност за укидање пензије уколико наставе да раде и после пензионисања.
Након што Фонд донесе решење о пензионисању, оно стиже на кућну адресу. Прва исплата се обавља тако, а потом даље зависи од воље пензионера. Он мора филијали Фонда, од које је и добио решење о пензионисању, доставити број жиро рачуна у некој банци ако жели да тако буде исплаћиван. Уколико је не обавести, пензија ће и даље стизати на кућну адресу. Пензионер има обавезу да Фонду пријави промену адресе и сваку други измену која утиче на право на пензију.
Иначе, при обрачуну пензије узимају се све зараде од 1. јануара 1970, које се у свакој години упоређују с просечном платом у Србији.
Љубинка Малешевић
