ИСТРАЖИВАЊЕ Економска стабилност или КиМ, шта кажу грађани?

Тим истраживача са пројекта Натионал(с) "Национални интереси Србије - од оспоравања до легитимизације" који је подржао Фонд за науку Србије, данас су у Медија центру у Београду представили резултате истраживања јавног мњења које би требало да одговори на питање како грађани Србије виде националне интересе Србије.



Истраживање је спроведено од 5. до 15. августа ове године, а спровела га је агенција Спринт Insight, теренском анкетом 1.186 испитаника на територији Србије без КиМ.



Доцент са Факултета политичких наука Милан Крстић је изнео пет основних закључака и као први навео да грађани Србије мисле да је национални интерес објективна категорија.



"Не мисле да не постоје само интереси одређених група, али 78 одсто се у потпуности или углавном слаже са тиме да постоји објективни национални интерес, а не интерес који се заснива на томе ко је на власти", рекао је Крстић.



Други закључак, како Крстић наводи, јесте да национални интерес у контексту Србије обухвата и српски народ ван Србије и да није ексклузивно везан само за границе земље.



Он као следећи закључак наводи да иако шири концепт обухвата интерес народа ван Србије благи приоритет имају интереси грађана који живе у Србији, односно да је оно што треба да заступа интерес грађана у Србији приоритет у односу на све у свету и региону.



На питање који аспект националног интереса је најважнији 47 одсто грађана издваја економске интересе, као што су економско благостање и бољи економски стандард.



Како наводи Крстић, 59 одсто испитаника је рекло не, када је постављено питање да ли би жртвовали економске интересе зарад политичких као што је питање КиМ.



Истраживачица Ивана Радић Милосављевић каже да према резултатима грађани у релативној већини сматрају да чланство у ЕУ јесте национални интерес.



"Грађани у релативној већини сматрају да чланство у ЕУ јесте и објективни национални интерес, а то је њих 49 одсто, од тога 46 одсто сматра да је и лични, док 29 односно 33 одсто грађана сматра да чланство није објективни, односно њихов лични интерес", рекла је Милосављевићева.



По питању сарадње са ЕУ, Милосављевићева каже да 63 одсто грађана сматра да је она важна за остваривање националних интереса земље.



Што се тиче очувања КиМ у саставу Србије, само 5 одсто сматра да то није важан национални интерес, а преко 85 одсто да јесте, наводи даље Крстић.



Безбедност Срба на КиМ такође за грађане има изузетно висок проценат.



Крстић истиче да грађани тренутно не виде да постоји јасна веза између економских и политичких интереса, а да ће то утврдити прецизно кроз следећу активност на пројекту кроз коју ће се испитати мотиви грађана.



Истраживаћ Стеван Недељковић каже да што се тиче односа Србије и региона, 81 одсто сматра да не треба увести санкције Русији, осам одсто сматра да је то потребно а 12 одсто се изјаснило да не зна и нема одговор на то питање.



"Покушали смо да утврдимо шта мисле о томе где Србија припада, и рекло би се да је став грађана "ни на истоку ни на западу" јер 13 одсто сматра да Србија припада Западу, око 20 одсто да припада Истоку, а 53 одсто сматра да не припада ни једном ни другом, док14 одсто није могло да се одлучи", рекао је Недељковић.



Он додаје да 62 одсто испитаних суштински подржава војну неутралност Србије, а када би се определили за ослонац 44 одсто грађана сматра да је то Русија, 17 одсто да је ослонац ЕУ, а свега 3 одсто за САД.



"Да сарадња са Русијом угрожава пут Србије у ЕУ сматра 68 одсто грађана, 58 одсто сматра да то чини сарадња са Кином, а 32 одсто да је сарадња са САД угрожавање националног интереса приступања ЕУ", каже Недељковић.