Директорка Агенције Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији, Милана Рикановић, навела је да 76 одсто жена каже да су саме заслужне за своју безбедност што, како сматра, значи да жене не верују институцијама, да се ослањају на сопствене стратегије и саме праве начине како да себе не доведу у небезбедну ситуацију.
"То нам додатно потврђује зашто ми не користимо јавне просторе на исте начине", рекла је Рикановић на конференцији у Етнографском музеју у Београду.
Навела је да је трећина жена доживела неки облик насиља у јавном простору и ништа није урадила, односно није тражила заштиту државних институција.
Рикановић је поручила да одговор на насиље у јавном простору и на било какво насиље над женама и девојчицама захтева заједнички приступ.
Државна секретарка у Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Стана Божовић је рекла да су питања превенције и заштите жена и девојчица, људских права, родне равноправности и борбе против сваког вида насиља тема којој је држава Србија посвећена.
"Ово је друштвени, глобални феномен са којим се све државе света боре. Србија је, што показују сва документа, истраживања и извештаји, снажно посвећена када је у питању законодавни механизам", истакла је Божовић.
Додала је да смо међу првим земљама усвојили Истанбулску конвенцију Савета Европе, да добијамо све позитивне препоруке и из Уједињених нација, да смо усвојили Стратегију борбе против насиља 2021-2025. године...
Државна секретарка у Министарству рударства и енергетике Маја Матија Ристић је рекла да су, осим законодавног оквира, од изузетне важности локалне самоуправе и њихове институције, као и комунална инфраструктура почев од саобраћајне инфраструктуре, осветљења...
"Желим да пошаљем поруку да смо сви заједно у овоме, и држава и невладин сектор и помоћ амбасада...од личне етике, индивидуалне одговорности до повећања свести и заједничке одговорности", рекла је Матија Ристић.
Амбасадорка Уједињеног Краљевства у Србији Шан Меклауд је рекла да као жена, амбасадорка и као мајка, саосећа са сваком женом која је имала искуство родно занованог насиља.
Навела је да је већина наших комшиница, колегиница, пријатељица нажалост доживела насиље на улици, у парку, на пијаци, у јавном превозу или код куће, а да многе од њих нису спремне да то поделе са другима јер, како је казала, осећају стид и немају поверење да ће их неко заштити уколико проговоре, да ће се нешто променити на боље.
"Овим истраживањем покушавамо то да променимо", истакла је амбасадорка Меклауд.
Истраживачица и ауторка анализе Косана Бекер је рекла да се жене и девојчице осећају прилично небезбедно у јавном простору где је, додала је, много њих било изложено различитим врстама насиља и непријатности.
"У нашем узорку имали смо око девет одсто жена које су биле силоване или су доживеле покушај силовања, значи до тих најтежих облика насиља које може да се деси у јавном простору, али ту су и ствари типа добацивање у јавном превозу, да се неко ''залепи'' за вас, звиждање, трубљење...", навела је Бекер.
Рекла је да су препоруке поделили у неколико сетова, али да је кључно да се јавни простори учине безбеднијим за девојчице и жене.
"Велики сет препорука се односи на локалне самоуправе, да свака од њих у свом домену уради све што може како би се свако од нас осећао безбедно или безбедније него што се тренутно осећа", рекла је Бекер.
Како је додала, међу идејама које су испитанице навеле је да се у сваком месту знају тачно места где се осећају небезбедније и да се на тим локацијама повећа број полицијских патрола, да се у градске превозе уведу паник тастери...
Конференција је реализована у оквиру пројекта "Сигурност жена и девојчица у јавном простору" који спроводи Агенција Уједињених нација за родну равноправност и оснаживање жена у Србији у сарадњи са Координационим телом за родну равноправност Владе Србије и Министарством за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, а уз подршку Владе Уједињеног Краљевства и Британске амбасаде у Београду.
