Тако се, поред надалеко познатих Мије и Антонија још неколико парова ових дугоногих птица вратило својим високо постављеним кућама у граду Чачку.
- Ми за сада имамо потврду да су се вратила четири пара. То су парови у Бељини, код моста преко Западне Мораве, на кружном путу, један пар у Коњевићима код гробља и пар у Мрчајевцима. Пре неколико дана појављивао се још један пар на Сувом Брегу, у месној заједници Лугови, гнездо је започето али птице нису константно тамо, тако да ћемо то испратити, рекао је за РИНУ Драгиша Петровић, познавалац птица чачанског краја.
Преко 80 одсто парова рода које проводе одређени део године у Србији, то чине негде на простору Аутономне покрајине Војводине. Међутим, ових неколико парова из неког разлога свидео се Чачак и услови који владају на том подручју.
- Неких 80 одсто рода гнезди се у Војводини, а остатак у овим пределима јужно од Саве и Дунава, али се тај број из године у годину повећава. Пре неке три, четири године, Друштво за проучавање и заштиту птица је радило једно истраживање и попис гнезда, где је преко 300 гнезда пописано јужно од Саве и Дунава. То су она гнезда која су људи пријавили али их вероватно има и више”, истакао је Петровић.
Осим гнезда која роде саме праве, на територији града Чачка постоји и неколико платформи направлених управо како би роде на њима направиле своје домове.
- Локално удружење `Сове на опрезу` заједно са Удружењем за проучавање и заштиту птица Србије али и неким приватним донаторима, поставило је пет вештачких платформи за роде. У Мрчајевцима три, једну у Бресници код школе, која је била и насељена родама јер су оне годинама пре њеног постављања неуспешно покуашавале да на оближњем бору изграде гнездно, али га је ветар обаљивао. Међутим, прошле године се нису појавиле. За ову још немамо потврду али је могуће да су дошле. И пета платформа је постављена на Љубић кеју”, каже Петровић.
Текст и фото: РИНА
