Изградња постројења за пречишћавање отпадних вода 2021.

БЕОГРАД: Следеће године би у Србији требало да почне изградња између 20 и 30 постројења за пречишћавање отпадних вода, чиме би се овим постројењима покрио највећи део Србије.
postrojenje
Фото: Tanjug/S.Radovanović, ilustracija

Ово је на данашњој онлајн конференцији о управљању отпадним водама, коју су организовали Удружење "3Е", НАЛЕД, Мрежа инспектора Србије у сарадњи са Агенцијом за заштиту животне средине и уз подршку УСАИД-а, најавио помоћник министра за заштиту животне средине Филип Абрамовић.

Он је навео да је важан корак у реализацији овог такорећи револуционарног посла у Србији, направљен пре две-три недеље када је у Скупштини Србије ратификован Споразум са ЦЕБ-ом, односно Развојном банком Савета Европе, којим су одобрена средства за изградњу постројења за пречишћавање отпадних вода.

"Овим смо са ранијих активности око сагледавања стања, израде законске легислативе, организације и припреме пројектно-техничке документације, прешли на саму имплементацију", истакао је Абрамовић.

Према његовим речима, паралелено са изградњом ових постројења наставиће се са помоћи и подршком у стручном и финансијском смислу и за остале јединице локалне самоуправе.

Такође ће се радити и на решавању проблема управљања отпадним муљем и његовим употребљавањем у корисне сврхе.

Консултантиња НАЛЕД-а, Наташа Ђокић је навела да супротно увреженом мишљењу Србија није богата водама.

То је илустровала податком да имамо 1.500 метара кубних воде по становнику годишње, док оптимална граница самодовољности износи 2.500 метара кубних.

Тим више, указала је она, треба да водимо рачуна о водама, чувамо чисте и пречишћавамо отпадне.

Ситуација није задовољавајућа ни када је реч о покривености земље канализационом мрежом, јер је њоме у Србији покривено само 62 одсто становништва.

Ђокић је представљајући стање у области отпадних вода у Србији, навела да је уредбом о граничним вредностима емисије загађујућих материја у воде, прописано да је 31. децембар 2025. рок када се привредни субјекти имају усагласити са одредбама ове уредбе, а 31.децембар 2040. је рок за јединице локалне самоуправе да то ураде.

„Верујем да ће се ови рокови брзо ажурирати. Ми сада немамо могућност да видимо колики је проценат оних који су се усагласили и колико је предузећа испунило рок", рекла је Наташа Ђокић.

Срђан Гајић из Удружења „3Е", које је заједно са Мрежом инспектора Србије покренуло тему око ресавања проблема отпадних вода је истакао да је веома важно да грађани, привреда и локална самоуправа имају где да кажу који су им проблеми у овој области и да евентуално предложе и решења ако их имају.

Изнео је податак према коме је Србији потребно око пет милијарди евра за решење овог проблема у наредном периоду, где највећи трошак представљају постројења за пречишћавање отпадних вода али и изградња канализационе мреже.

Гајић је истакао да нека места, као што су села у брдовитим пределима, нису погодна за израду канализационе мреже и ту би, према његовим речима, држава могла да финанансијски помогне на изради септичких јама и других примењивих ресења.

EUR/RSD 117.0557
Најновије вести