ТИХА ПРЕТЊА ПОСЛЕ МЕНОПАУЗЕ: Овај симптом који може бити први знак карцинома ендометријума ИНОВАТИВНЕ ТЕРАПИЈЕ ДОНОСЕ НАДУ

Реч је о болести која се најчешће јавља код жена у постменопаузи, често удружена са коморбидитетима попут гојазности, дијабетеса и кардиоваскуларних обољења, што додатно компликује лечење.

Иако се карцином ендометријума у великом броју случајева може открити у раном стадијуму захваљујући карактеристичним симптомима, попут неуобичајеног вагиналног крварења, крварења након менопаузе, продужене или обилне менструације, као и болова у доњем делу стомака, одређени број пацијенткиња дијагнозу добија тек када се болест прошири ван материце.

Тада могућности лечења постају ограниченије, а прогноза знатно неповољнија. Подаци показују да код метастатске болести свега око 20 одсто пацијенткиња доживи пет година од постављања дијагнозе.

– Основ пораста карцинома ендометријума лежи у чињеници да се ово обољење најчешће дијагностикује у старијој животној доби, односно у постменопаузалном периоду. Како се животни век продужава, расте и број жена које улазе у период живота у којем је ризик за развој болести већи, иако не треба занемарити ни млађе жене код којих постоје одређени фактори ризика. У Србији је такође присутан тренд пораста броја оболелих, па је број новодијагностикованих случајева порастао са 931 у 2023. години на 1.042 у 2024. години. Важно је нагласити да је постменопаузално крварење најзначајнији симптом болести, због чега се карцином ендометријума често открива у раном стадијуму, када петогодишње преживљавање износи око 90 одсто. Проблем представљају узнапредовали и метастатски карциноми, код којих петогодишње преживљавање пада на око 17 одсто. Управо зато значај имају нова сазнања о молекуларним карактеристикама тумора и примена савремених терапијских приступа, укључујући комбинацију хемиотерапије и имунотерапије, која је донела значајан напредак у лечењу пацијенткиња са узнапредовалом болешћу – објашњава проф. др Аљоша Мандић из Института за онкологију Војводине.

Код метастатске болести свега око 20 одсто пацијенткиња доживи пет година од постављања дијагнозе

Последњих година све већи значај добија молекуларна карактеризација тумора, која омогућава боље разумевање биологије болести и избор терапије прилагођене карактеристикама сваког појединачног тумора.

Зато молекуларно тестирање постаје важан део савременог приступа лечењу карцинома ендометријума. Доступност иновативних терапијских опција, укључујући имунотерапију и друге циљане приступе, доноси нову перспективу за жене са узнапредовалим карциномом ендометријума.

Молекуларна дијагностика данас је неизоставан део савремене клиничке праксе

Ове терапије имају потенцијал да продуже преживљавање и побољшају квалитет живота пацијенткиња, представљајући значајан корак напред у лечењу болести која је доскоро имала веома ограничене терапијске могућности.

– Последњих година значајно је промењен начин на који посматрамо и лечимо карцином ендометријума. Некада су стадијум болести и хистолошки тип тумора били кључни за доношење терапијских одлука, док данас све важнију улогу имају молекуларне карактеристике тумора, које омогућавају прецизнију процену прогнозе и избор најефикаснијег лечења за сваку пацијенткињу. Посебно значајан напредак остварен је у области имунотерапије. Велике међународне студије показале су да додавање имунотерапије стандардној хемиотерапији може значајно продужити период без прогресије болести, а код одређеног броја пацијенткиња омогућити дуготрајну контролу болести која до пре неколико година није била могућа. Због тога је молекуларна дијагностика данас неизоставан део савремене клиничке праксе. Ера персонализоване медицине у карциному ендометријума већ је почела и све више се удаљавамо од приступа „једна терапија за све”, са циљем да свака пацијенткиња добије лечење прилагођено биологији свог тумора и највећу могућу шансу за успешан исход – објашњава др Маријана Миловић Ковачевић из Института за онкологију и радиологију Србије.

Љ. Петровић