Судећи по досадашњим прогнозама и рекордним температурама које су наступиле након топлијих зима, пред нама је највероватније једно од најпакленијих лета.
Према подацима Републичког хидрометеоролошког завода (РХМЗ), у сезонској прогнози за ову зиму, издаваја се интересатан детаљ: претходна најтоплија зима била је 2007. године, а након ње је дошло лето током којег је забележена рекордна температура у Србији - читавих 44,9 степени Целзијусових! Дакле, сигурно је да нам следи нови летњи пакао, а то за „Блиц“ потврђује и климатолог Горан Пејановић, заменик директора РХМЗ.
Напомиње да су и лета и зиме у Србији све топлији, а један од разлога томе су климатске промене, односно, глобално загревање, због чега је температура на целој планети порасла за преко 1 степен, а у Србији за чак 2 степена, ако гледамо период од 1951. године. Србија се наиме, загреје више и брже од светског просека!
Забрињавајуће чињенице о температури у Србији
Од пет најтоплијих година имамо четири после 2018. године. То нам говори да долази до убрзања климатских промена, односно, до све веће и веће температуре. Ова зима је била топла и најтоплија је у Србији за 3,9 степена од нормале, а у Београду је била топлија за чак 4,5 степена. Када би погледали рангове до 2007. године, најтоплија зима се десила баш те године, у лето 2007. када смо имали температурне рекорде и када је у Смедеревској Паланци забележена температура од 44,9 степени. После тога наступила су још четири топлија лета, 2018, 2019, 2022. и најтоплије 2023. године. Видимо да се греју и лета и зиме, наиме, целе године нам се греју, каже Горан Пејановић.
За још један разлог све топлијих година, уз климатске промене, наводи и атмосферско океанске феномене. Климатолог подсећа да смо прошле године и ове зиме имали веома топли, пацифички, али и тропски океан. У питању је феномен познат под именом „Ел Нињо“, који доприноси подизању годишњих температура.
Половина лета - тропска
Што се тиче следећег лета, за ту прогнозу користимо нумеричке моделе за прогнозу климе за дуже периоде. По резултатима модела, температура ваздуха би требала да буде изнад просека са одступањем од 2 степена. Рецимо да би средње сезонске температуре биле од 21 до 25 степени, а у вишим брдовито – планинским пределима од 13 до 18 степени. Међутим, оно чега се највише бојимо је број тропских дана, а то је када максимална дневна температура прелази 35 степени што јако отежава живот људима и животињама и остале системе, каже Пејановић.
Палић и Сомбор оборили рекорд тропских ноћи
Када је прошло лето у питању, оно је било 11. најтоплије лето у Србији са највишим температурама на Палићу и Копаонику, за период од 1951. до 2023. године, а најтоплије лето икада је било лето 2012. године.
На Копаонику је 2023. било топлије за скоро 3 степена од просека, са средњом температуром од 13,09 степени. Ипак, највиша температура од 39 степени измерена је 25. јула 2023. у Димитровграду, и 4. августа у Нишу, исто 39 степени.
Досадашњи број тропских ноћи, дакле у периоду када меримо минималну температуру, на Палићу и у Сомбору је био 21. То је превазишло максимум од 19 тропских ноћи из 2015. године. Можда се то некоме чини мало, али лето рачунамо од јуна до августа, 92 летња дана, и од свих тих дана Палић је имао чак 21 тропску ноћ. Тада је врло тешко спавати и одморити се, и још када имате у току дана високе температуре онда говоримо о топлотним таласима, а они највише сметају људима, каже климатолог.
По истом моделу прорачуна, падавине током лета 2024. године се очекују у просечној количини, од 160 до 250 милиметара по квадратном метру, а нешто више би биле у планинским крајевима, око 220 до 290 милиметара по квадратном метру.
Горан Пејановић истиче да би број дана са максималном температуром, преко 30 степени, овог лета требао да буде 35 до 60.
Треба очекивати да пола лета буде са максималном температуром већом од 30 степени!
Високе температуре и повећана влажност изнурују организам
Климатолог закључује да је пред нама дуго топло лето и поручује да будемо спремни на топлотне таласе који много сметају људима због температура виших од 30 степени.
Али, није у питању само висока температура, већ због климатских промена долази до повећања садржаја водене паре у ваздуху и збирно, велика температура и повећана влажност од 15 одсто више у односу на раније периоде, изнурава организам. Влага се повећава због испаравања океана и због испаравања земљишта. Рецимо, ако је влага 50 одсто, а температура 30 степени, онда је ефективна температура већ 35 степени што је приближно телесној температури и тешко реагујемо у таквим ситуацијама, упозорава Пејановић.
Дневник/ Блиц
