Рекоше, пили су неку добру ракију, дуњевача се зове... Овај други рече, дуњовача... А како би стварно требало?
Да ли је дуњовача (као лоза-лозовача) или дуњевача (као кајсија-кајсијевача)? А шта са дијалекатским ДГУЊА?
Ако мало загребете по књигама, попричате с познаваоцима пронаћи ћете само ове облике: „дуња“, „ракија од дуња“, „дуњевача“, а „дуњоваче“ - нигде.
Ракија од јабуке је јабуковача. Од вишње, вишњевача, од крушке, крушковача. Постоји ракија од малине, малиновача. И, да не заборавим шљиву, чувену шљивовицу (у извесним случајевима шљивовица се може правити и од сувих шљива). Клековача је врста ракије од шљиве којој се додају плодови биљке клека. Затим, бресковача и незаборавна линцура која се прави од истоимене планинске биљке.
Погодите називе биљака од којих су настале следеће ракије: дудовача, трешњевача, вишњевача, јагодача, купиновача... Ух, заборавих грожђе... то је лозовача!
Ево још мало података за знатижељне: виски се добија од ражи, вотка од кромпира, саке - јапанска ракија од пиринча, а корн - немачка ракија, од жита...
Ја увек наручим дуњу и конобар ме савршено разуме!
Наташа Мирковић
