Благојевић је доживела трагедију када јој је након порођаја саопштено да је њена беба Сара преминула. Ипак, она и њен супруг сумњали су због начина на који се ствар одвијала да је реч о нечему другом.
Најпре је болница сахранила бебу без њиховог знања. Александра је тражила ексхумацију, како би се утврдило да ли је у гробу њено дете.
Приликом ексхумације у гробу су нађени остаци костију - три пршљена и петна кост, за које је ДНК анализа показала да не припадају Сари.
Због индиција да је дете сахрањено на другом гробљу ексхумација је поново одређена са одентичним резултатом. И у другом дечјием гробу пронађени су остаци дечјих костију за које се испоставило да не припадају Сари:
- Ја сам уредно пришла патологу, доктору Карану, који је то радио и уредно ми је објаснио понособ сваку ту кост коју је затекао ту. Значи, објаснио ми је из чега се узима најбоље тај ДНК. На крају сам ја видела да ни тај скелет није потпун. Јер по ономе што сам ја видела, а то сам и рекла доктору, оно што је у првом недостаје у овом другом. Да ли постоји вероватноћа да је једно дете сахрањено у два гроба или постоји вероватноћа да је и ово дете, нажалост, прошло трагично из неког разлога?! Мени је већ искрено, ако ћете искрено, била мука од свега тога. Не зато што ми је мучно гледати те остатке. То је већ нешто што ваш желудац свари временом некако.
Онда је уследио један од најтежих тренутака.
- То је тренутак кад читате ДНК резултат где се уредно наводи да у том и том, тј. у том другом гробу, скелетни остаци тог и тог детета не припадају нама као родитељима. Значи ја се ево сад и јежим и мени је то била заиста шамарчина.
Дневник/Курир (Милан Вучковић)
