За 20-огодишњу жену која је у понедељак преминула у Нишу нису готове лабораторијске анализе, мада се сумња да је и она умрла од последица малих богиња, јер је имала све симптоме ове болести. Најмлађа оболела особа је беба од месец и по, а најстарија има 60 година.
Од почетка октобра 2017. године, па до понедељка 22. јануара, на територији Србије, укључујући и територију надлежности Завода за јавно здравље Косовска Митровица, регистровано је укупно 1.255 случајева малих богиња, од којих је 627 лабораторијски потврђено у Институту “Торлак”.
"Најмлађа оболела особа је узраста један и по месец, а најстарија 60 година. Највећи број оболелих је у узрасним групама млађим од пет и старијим од 30 година. Већина оболелих особа, 93 одсто, је невакцинисана, непотпуно вакцинисана или непознатог вакциналног статуса", наводи Институт за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут”.
Хоспитализовано је или је хоспитализација у току 33 одсто од укупног броја оболелих. Од тежих компликација малих богиња регистрована је упала плућа код 158 оболелих особа.
Епидемиолошка ситуација је много боља у Војводини, него у централној Србији, збох бољег обухвата вакцинацијом, али и због акција допунских вакцинација које се спроводе од септембра. Како нам је недавно рекао покрајински секретар за здравство доцент др Зоран Гојковић, обухват вакцинацијом у септембру у Новом Саду био је испод 70 одсто, а сада је већи од 90 одсто, док је на територији Војводине то више од 95 одсто.
"Такав обухват утицао је да не буде велики број оболелих у Војводини и да се спречи ширење епидемије. Успели смо да зауставимо озбиљну ситуацију у Новом Саду, где је проглашена епидемија због међусобно повезаних случајева", казао је др Гојковић.
Изолације спремне за оболеле
" У Дечјој болници и у Клиници за инфективне болести у Новом Саду направљене су изолације за оболеле, како би могли да се сместе они код којих се открију мале богиње. На тим одељењима раде медицински радници чији вакцинални статус је познат, а ангажовани су најискуснији лекари и медицинске сестре. Поред тога, свакодневно смо у у комуникацији и координацији са општим болницама и епидемиолозима ", изјавио је раније др Гојковић.
Од почетка новембра епидемије малих богиња пријављене су на територији града Београда (449 оболелих), града Краљева (120 оболелих), града Ниша (240 оболелих) и општине Бујановац (седам оболелих), а од почетка децембра 2017. године и на територији града Смедеревска Паланака (два оболела) и општина Велика Плана (шест оболелих), Бојник (21 оболели) и Бор (четири оболела).
" Од почетка јануара 2018. године епидемије малих богиња пријављене су на територији града Новог Сада (16 оболелих), града Лесковца (22 оболела), града Смедерева (десет оболелих), општине Сурдулица (17 оболелих), насељу Липолист на територији општине Шабац (пет оболелих) и насељу Меховине на на територији општине Владимирци (три оболела). Породичне епидемије малих богиња пријављене су у Тутину (пет оболелих) и Врању (два оболела). Лабораторијски потврђени случајеви малих богиња регистровани су и у Суботици (један), Прешеву (четири), Врању (један), Крушевцу (три), Чачку (један), Ужицу (један), Неготину (један), Руми (три), Власотинцу (два), Тутину (један), Новом Пазару (два), Пироту (три), Лебанима (један), Књажевцу (један), Крагујевцу (један), Тополи (један), Шапцу (седам), Ваљеву (један) и Медвеђи (један)", наводе у “Батуту”.
Од 9. октобра на снази су пооштрене мере епидемиолошког надзора над малим богињама на територији Републике Србије у складу са Планом активности за одстрањивање ове болести у Републици Србији (пријава сумње, лабораторијска дијагностика, изолација и лечење оболелих, здравствени надзор, епидемиолошки надзор, вакцинација невакцинисаних и непотпуно вакцинисаних лица).
Љ. Петровић
