Он је нагласио да модернизација треба да обезбеди унификацију система и опреме свих контрола летења у Европи, да унапреду безбедност ваздушног саобраћаја, повећа капацитет, ефикасност, економичност, да боље саобраћајно повеже регион и да ублажи негативне ефекте који ваздушни саобраћај има по животну средину.
"Кредит смо добили под веома повољним условима захваљујући добром рејтингу Србије и Црне Горе. За тај уговор није тражена гаранција држава и кредит не предвиђа пенале за неповучена средства. Повлачи се четири године, затим следе четири године грејс петриода, па десет година за отплату", рекао је Јовановић за ТВ Прва.
Говорећи о техничком квару на софтверском систему Евроконтрола у Бриселу, који се догодио почетком априла, он је рекао да се у ваздухопловству примењује најмодернија технологија али да се такви кварови дешавају.
"Отказао је централни рачунар у Бриселу, изгубљени су подаци о неколико десетина хиљада летова који су били у плану да се остваре тог и наредног дана. Они који су били у ваздуху били су на вези са контролама летења, тако да безбедност ниједног тренутка није била угрожена", појаснио је Јовановић.
Каснили су многио летови у Европи, а директор СМАТСА појашњава да сваки лет мора да буде у рачунару да би могао да полети и да се прати. У Србији је због тога каснило десетак летова, а заостанци су били 30 до 40 минута.
Јовановић каже да се потписивањем концесије за Аеродром "Никола Тесла" очекује да буде повећан број летова. Он је подсетио да је у ваздушном простору Србије и Црне Горе прошле године било 650.000 летова, а да је максимум био 3.000 летова у једном дану.
"Тренд пораста се наставља по стопи од четири до пет одсто, што није мало. Очекујемо већи пораст захваљујући доласку концесионара на Аеродром "Никола Тесла", рекао је Јовановић.
Он је подсетио да је прошле године у ваздушном простору Европе обављено 10,6 милиона летова, а највише летова је било 30. јуни када је обављено 30.000 летова.
