Професор др Раде Дорословачки, декан Факултета техничких наука, изразио велико задовољство поводом остварења сарадње између Факултета и Друштва за информатику Србије, истакавши значај тимског рада различитих институција у једној области, чиме се значајно доприноси развоју образовања, привреде и друштва.
У оквиру стручног дела скупа, којим је модерирао др Милан Парошки, доцент ФТН-а и члан Управног одбора Друштва за информатику Србије, одржана су два предавања на актуелне теме у области ИТ-а.
Др Александар Купусинац, ванредни професор на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду у оквиру свој предавања под називом „“Вештачка интелигенција у медицинским подацима“ објаснио је појам вештачке интелигенције, хронолошки приказавши њен развој.
Како је истакао, вештачке неуронске мреже представљају једну од често коришћених метода у обради велике количине медицинских података. На основу тога могуће је обучити вештачку неуронску мрежу да на основу неинвазивних и лако одредивих параметара детектује особе које имају потенцијалан ризик од развоја метаболичког синдрома.
Другим речима, на основу подака као што су пол, старост, индекс телесне масе, количник обима струка и телесне висине, систолни и дијастолни крвни притисак, обучена мрежа може да одреди алгоритамску дијагнозу метаболичког синдрома и селектује особе с повишеним ризиком за неко од повезаних обољења, попут дијабетеса, на пример. Развој софтвера који селектују особе с повишеним ризиком од развоја неког обољења има велики значај за здравље целе популације, а користи од његове примене тек ће се видети у наредним годинама.
Проф. др Милан Бјелица, директор за иновације Института РТ-РК и професор на Факултету техничких наука одржао је предавање на тему “Иза кулиса вештачке интелигенције у аутономним аутомобилима“, приказавши тренутно стање у развоју аутономних аутомобила. Институт РТ-РК, иначе, учествовао је у реализацији софтвера за аутономну вожњу у саобраћајној гужви за компанију Ауди, с тимовима инжењера који данас учествују у реализацији потпуно аутономне вожње за BMW.
Вештачка интелигенција и принципи дубоког учења треба да омогуће да се данашња возила крећу самостално, без активног учешћа возача у већини ситуација, а у будућности и у потпуности без седишта намењеног возачу. Иако су алгоритми који су до сада реализовани веома успешни, проф. Бјелица је открио да се иза кулиса налазе бројни изазови који ће условити да возила без возача не буду на улицама пре 2025. или чак 2030, док ће прва таква возила бити намењена транспорту робе или превозу путника на линијским трасама.
Преостали изазови односе се на проблеме виртуелизације софтвера и партиционисања рачунарских компоненти у возилу, које би омогућиле да се вештачка интелигенција стави “под контролу”, уместо да се, као у данашњим изведбама, понаша попут “црне кутијe”, с високом непредвидивошћу одлучивања у комплексним ситуацијама и захтевном верификацијом.
Е. Д.
