Корона на Западном Балкану највише погађа жене и младе
БЕОГРАД: У другом кварталу Западни Балкан ће због последица пандемије изгубити 11,6 одсто радних сати, највећу неизвесност због короне трпе жене и млади па ће државе региона морати да почну да размишљају о мерама за постепено враћање на нормалне економске услове, констатовала је генерална секретарка Већа за регионалну сарадњу Мајлинда Брегу.
У чланку под насловом "Вирално успоравање" она наводи да су процене Међународне организације рада да је губитак радних сати једнак губитку од више од 800.000 радних места што би скоро у потпуности могло да поништи успешно повећање запослености које је Западни Балкан забележио од 2012. године.
Брегу констатује да је изолација донела скок незапослености у целом региону, и додаје да иако не дају потпуну слику ситуације, подаци јавних служби за запошљавање у шест економија Западног Балкана прикупљени у мају показују знатно повецање броја незапослених.
Она упозорава да пандемија носи ризик од ширења подела на већ раздвојеним тржиштима рада, јер су они који могу радити од куће преко апликација као што су Зоом и Webex мање угрожени од радника који то не могу и којима је због тога или смањена плата или су добили отказ.
Како истиче, непријављени радници несразмерно су погођени мерама блокаде које су уведене у економије Западног Балкана јер углавном раде на пословима ниске продуктивности и често нису ни обухваћени краткорочним мерама ублажавања утицаја Ковид-19 које спроводе власти.
Брегу упозорава да је 41 одсто жена у свету запослено у секторима са високим ризицима од губитка радних места и додаје да су жене најтеже погођене у погледу перспективе запослења.
Жене су већина радне снаге од сектора угоститељства и хотелијерства, преко целе индустрије туризма, до сектора здравствене неге, а ти су сектори немилосрдно приморани да обуставе рад.
Према подацима Балканског барометра из 2020. године 69 одсто жена на Западном Балкану сматра пандемију претњом за њихов посао или посао члана њихове породице, док је незапосленост највећа брига за 51 одсто младих.
Она подсећа да Међународна организација рада процењује да је у свету више од једног на шест младих људи престало да ради током кризе изазване вирусом корона.
Брегу у чланку оцењује да су власти на Западном Балкану спровеле брзе и храбре мере у домену јавног здравља и на име подршке економским делатностима и очувању радних места, и за њих добили велику подршку грађана.
Али, регион ће морати да почне да размишља о мерама којима се опрезно, али храбро омогућава постепено враћање на нормалне економске услове и делатности, сматра она.
Она предлаже да подстицаји којима ће се решавати постојећи изазови тржишта рада, као што су подршка преласку са непријављеног на пријављени рад, преквалификација и доквалификација - треба да прате програме економске помоћи на Западном Балкану.
Како закључује, присуство вируса корона представља нову реалност с којом би требало да се навикнемо да живимо, јер ће због пандемије економије ће још дуго бити у проблемима.
Огромни трошкови вишемесечне обуставе економских делатности временом ће бити још већи, сматра она.