Штампа је, пре свега, феномен сама по себи и, као таква, предмет је историјског проучавања, истакао је рецезент проф др Бранко Бешлин на почетку промоције књиге „Културни живот Врбаса у огледалу завичајне штампе. Библиографија 1872-1944“ која је ових дана одржана у Музеју Војводине.
Врбас је био и остао мултинационална средина, а за културна прегнућа најзаслужнија је била некада најбројнија немачка мањина. У другој половини тридесетих година прошлог века био је на путу да прерасте у највећи културни центар Немаца у Војводини. Био је, такође, веома значајан образовни и издавачки центар у којем су живеле три националне заједнице – српска, немачка и мађарска, те је ауторкин задатак био да анализира публикације на сва три језика и опише културни миље све три националне заједнице.
Кад говоримо о феномену штампе у Врбасу, а посебно немачке, желео бих да укажем на чињеницу да је постојала веома развијена завичајна и верска штампа, што код других националних заједница није био случај, рекао је проф др Бешлин.
Како је додао, тај континуитет издања немачких провинцијских листова веома је вредан пажње, а објављивани су све до прогона подунавских Немаца из ових крајева 1944. године.
Једно од познатијих немачких гласила у Врбасу било је “Бачка ерцајтунг”. У то време је млади немачки новинар навео да су новине радили помоћу лепка и маказа, вести из света преузимали су из већих листова или агенцијски, а прилоге из завичајне историје сакупљали су углавном аматери – локални свештеници, наставници и учитељи, што је провинцијским листовима омогућило дуговечност каква није примећена код српске и мађарске штампе. Као протестантски центар, Врбас је имао изузетно развијену и верску штампу.
У књизи није занемарено ни то колико је штампа драгоцен историјски извор. У прва два дела приказан је историјат штампе, штампарија и публикација, као и биографије људи који су у том послу учествовали, потом и библиографија, а у трећем делу је, на основу писања штампе, осликана завичајна прошлост Врбаса.
Ова врста књига требало би да делује подстицајно на све нас, истакао је Бешлин.
То може, додао је, бити путоказ и надахнуће за све који се позабаве историјом Врбаса: да знају шта све могу да нађу у штампи, а с друге стране путоказ другима из осталих средина. Живимо у времену великог броја школованих интелектуалаца различитих профила и у свакој средини постоји довољно кадрова који би на такав начин могли да дају допринос проучавању прошлости средине у којој живе, казао је Бешлин.
Најзначајнији лист у то време био је “Вербас ерцајтунг”.
То је био лист који је најдуже трајао, потврдио је на промоцији библиограф саветник мр Ђезе Бордаш, који је рођен у Врбасу.
Како је подсетио, излазио је и након што су се Немци одселили. Објављено је још 130 бројева, све до 2009. године. Кроз та издања можете пратити целокупан живот Врбаса. Требало би споменути и то да је у Врбасу од 1933. године излазио једини литерарни часопис на мађарском језику. Сматрам да, читајући ову књигу, поново доживљавам своје детињство и све што би ми, као рођени Врбашани, требало да знамо, казао је Бордаш.
О истраживачком умећу и потпуној посвећености библиографском послу Марије Орбовић сведочи више од 150 објављених радова, међу којима су књиге, библиографије и прилози у часописима, потврдила је приликом промоције књиге библиограф саветник Марија Јованцаи. Она се осврнула и на награде и признања које је ауторка добила, поменувши две угледне – награду “Стојан Новаковић” Библиотекарског друштва Србије и “Душан Панковић”, коју је доделила Народна библиотека “Др Ђорђе Натошевић” из Инђије.
Приређивањем ове библиографије и књиге у целини Марија је још једном показала да је првокласан истраживач и библиограф, а уједно се на леп начин одужила свом завичају, осветливши само један део његове богате историјске прошлости, закључила је Марија Јованцаи.
Бранкица Павковић
