Не зна тачно ни колико тих опипљивих успомена са ловачких подухвата поседује, али рачуна да само трофеја срндаћа има око 150, по десет јеленских и трофеја јелена лопатара, четири од дивљих свиња... Овај успешни темерински привредник ловом је почео да се бави случајно пре 12 година, не слутећи да ће то постати страст која ће га водити широм планете.
- Брат ме је једном приликом позвао на пецање, па смо отишли на сајам да купимо штапове- прича Роберт Сич о својим ловачким почецима. - У риболову сам био једноми рекао „толико од мене”, али сам на сајму видео самострел. Привукао ми јепажњу јер смо као деца маштали о њима. Купио сам га касније из Америке и са пријатељима гађао на стрелишту у Темерину. Онда смо дошли на помисао да бисмо могли да устрелимо нешто. У Карађорђеву, у ком је било допуштено пуцање са самострелом, опробао сам се и у томе. Нисам успео ништа да одстрелим, па је пријатељ рекао дапробам с пушком. Ту сам имао среће. Одстрелио сам дивљу свињу и тако сам се„пелцовао“.
Након ватреног крштења у Карађорђеву, одлазио је у затворена ловишта „Војводинашума“, међутим, како каже, схватио је да то није прави угођај, јер животиње у тим условима немају пуно избора. Потражио их је на другим местима. Ловио је и у Сибиру, Канади, Гренланду, широм Европе. У Мађарској је члан чак два удружења. Из Јужноафричке Републике донео је кудуа, орикса и антилопу, лоса из Сибира, са Гренланда мошусно говече, из Канаде црног медведа, мрмота из Аустрије...
- Боравак у природи ме испуњава. Мир и тишина који тамо владају су неописив доживљај. Седење у чеки, бацање кукуруза кад ловимо свиње, посматрање птица које једу тај кукуруз док оне не дођу... Или копца који ухвати врапца и однесе на највиши врх, као да сте у неком филму - каже Сич.
Одстрел вука је, самтра, сан сваког ловца. А он је тај сан досањао.
- Вук је је можда највећи изазов ловцима. Мало њих га одстрели, јер је мудар и непредвидив. Пет дана сам га чекао. Од осам увече до 3 сата ујутру бисмо га ловочувар и ја чекали. Нигде није било ни трага од њега до петог дана. Појавио се, десетак минута је стајао у пложају који не дозвољава пуцање и побегао. После пола сата с друге стране је дошао и одстрелио сам га. Имао сам среће. Он ми је и најдражи улов. И тетреб се доста тешко одстрељује. Покушао сам у Сибиру и нисам успео, три пута у Босни и опет нисам имао среће... Али, не одустајем. То је врло интересанта птица, у време парења испушта звук од ког јој се у једном тренутку затворе ушни канали и тада не чује ништа. У тим ситуацијама јој се може прићи- прича Сич.
Лов је дефинитивно скупа работа. Опрема, оружје, сам одстрел, прилично су високе ставке. Део високих трошкова чини и пренос одстрељених животиња. Поред тога што је скуп, зна да буде врло компликован, као што је то случај са допремањем из Африке, и дуго траје. По годину дана Роберт Сич је чекао своје трофеје из Африке,али и из Канаде. После тога следи препарирање.
Каже да није био уживотној опасности ни на једној од ловачких експедиција, али многе носе одређене изазове и ризике. Лов на дивојарца у Алпима, у Словенији, памти управо по томе.
- У једној руци сам држао пушку, а у другој штап и ходао по косини планине - каже Роберт. - Где год станеш, клизи. Помисло сам - само да стигнем кући жив, не треба ми ништа. Лов је био успешан. Ловочувару који ме је водио готово два сата је требало да оде, извади дроб и довуче га. Кад сам ловио мошусно говече на Гренланду било је 38 степени испод нуле. Њега је тешко ловити, јер му је станиште огромно пространство и само руб није под ледом. Само је два сата по тој температури трајала вожња квадовима до одредишта. Сваки део тела мора бити покривен максимално, иначе све мрзне. Све што сам понео од куће, обукао сам, још сам изнајмио капу, панталоне и рукавице од фокине коже. Дешавало се и да са путешествија дође без ловине. Каже да не постоји нешто што посебно жели од трофеја, изузев тетреба, и додаје да је тако, већ би отишао по њега и он би био на зиду. Ипак, док то изговара, сам себе исправља и каже да би то можда могао бити лав. Сасвим је извесно да ће врло брзо Африка бити поново Робертова ловачкадестинација, а одстрел бивола циљ.
З. Милосављевић
