"ЉУДИ МЕ ЗОВУ НА СВОЈУ СЛАВУ!" Млади Палестинац лечи годинама Панчевце и одушевљен је Србијом: Пацијенти ме стално питају за породицу у Гази, а ја знам само да су живи

 Др Славица Борковић, шеф здравствене амбуланте у селу Јабука, каже да су пацијенти задовољни.

 - Све је мање неспоразума и све више пацијената тражи да код њега дођу на преглед. Сад је он наш - наводи Борковић.

Хијази каже да када дође до неспоразума, колеге у смени радо ускачу у помоћ.

- Све мање питам за помоћ - насмејано признаје млади лекар, за ког колеге кажу да им је јако драга особа.

- Језички проблем је био у почетку, сада је тога све мање. Прихватили смо га као члана породице и као сина, а он нас назива фамилијом - објашњава лекарка Борковић.

Одлучио да остане са народом којем "много доброг дугује"

 Прихватање је било обострано, те је након студија медицине, које је у Београду и Новом Саду на енглеском језику завршио, лекар одлучио да ипак не оде на специјализацију у иностранство већ да остане са народом којем, како каже, "много доброг дугује".

Прихватање је било обострано, те је након студија медицине, које је у Београду и Новом Саду на енглеском језику завршио, лекар одлучио да ипак не оде на специјализацију у иностранство већ да остане са народом којем, како каже, "много доброг дугује".

- Људи ме зову на славу, осећам се као део народа и због тога желим да останем овде и да помажем људима који су били добри према мени, да им узвратим. Овде сам од своје 18. године, сада имам 27, одрастао сам овде - истиче лекар који је пореклом из Газе, која је тренутно разорена израелским нападима.

Пацијенти ме питају да ли могу да ми помогну да нађем породицу

Његове колеге истичу да иако не зна где му је породица, сестра и њено двоје мале деце, очај не показује пред пацијентима, те је увек ведар и насмејан.

- Пацијенти ме питају о породици, да ли могу да ми помогну, надају се да ће рат да престане - каже Ахмед.

 За смрт стрица сазнао на послу

Хијазини сарадници додају да иако је било емотивно тешких ситуација њихова подршка није изостала.

- За смрт стрица је сазнао на послу, то је било страшно. Његови су сада у неком кампу. Зна да су живи и ништа више од тога - објашњава Славица Борковић.

Иако је 3.000 километара далеко од ближњих, сам и неретко уплашен, Ахмед снагу проналази у људима око њега и изузетно кратким разговорима са ближњима, који су врло ретки због лошег сигнала у Гази.

 - Две недеље се нисам чуо са сестром, мајку сам пре неки дан чуо на два минута и рекли су ми само да су живи...то ме држи у животу - каже Ахмед.

Време проводи у молитви и у кухињи где прави традиционалне колаче, чији мирис га враћа у детињство. Ахмед Панчево сматра својим новим домом.

- Немам више где да се вратим. Радим у месту недалеко одавде, Старом Тамишу. Мештани ме воле, као и ја њих - објашњава Ахмед док му на улици прилазе познаници да га поздраве.

ТВ Прва