Министарка културе нагласила је да свако демократско друштво тежи да на квалитетан начин уреди област информисања и медија, као један од неопходних стубова демократије.
„И наше друштво препознаје значај информисања, његову улогу и важност и настоји континуирано да ради на унапређењу ове области, рекла је Гојковић.
Министарка је нагласила да Министарство културе и информисања ради на креирању политика медијске писмености, сарадњом са међународним развојним партнерима, кроз спровођење пројеката у области информисања и медија. Гојковић је подсетила да је Министарство унело медијску писменост у Стратегију развоја система јавног информисања у Републици Србији за период од 2020. до 2025. године, а овај појам је унет у сет медијских и два образовна закона. Она је додала да је, управо имајући у виду значај ове теме за наше друштво, и посебно младе, израђен „Приручник за развој и унапређење медијске писмености у предуниверзитетском образовању”.
Гојковић је указала на симболички значај то што се о медијској писмености за ново доба говори управо у згради РТВ која је грађена за будуће доба. Такође је истакла да је развој дигиталних технологија у 21. веку из корена променио наше навике и свакодневицу, као и доживљај друштвеног живота и додала да је он у великој мери утицао на појаву и све већу присутност нових медија, друштвених мрежа, што се одразило и на традиционалне медије, који су морали да ухвате корак са незаустављивим променама како би сачували публику.
Замке трке за информацијама
„Трка за информацијама довела је до тога да је у дигиталном свету све више порука, наслова, вести и уопште садржаја који су нам свима доступни на један клик. Све већа популарност друштвених мрежа, обиље информација и њихова непрегледност, посебно ако се оне некритички користе, лако могу довести до тога да постанемо жртва лажних вести, а њиховим шеровањем да даље ширимо такве непоуздане инфромације.
Овакве појаве могу веома лако створити читав лавиринт дезинформација и гласина, у коме се свако од нас може лако изгубитиˮ, изјавила је министарка. Гојковић је напоменула да је управо због тога моћ медија данас још већа имајући у виду да се захваљујући њима даје значај људима и догађајима и утиче на начин на који ће друштво усвојити одређене појаве и ставове.
Меморандум о сарадњи
Након отварања конференције, министарка Маја Гојковић и Дарко Соковић, директор програма Нова писменост, потписали су Меморандум о сарадњи којим је, између осталог, предвиђен рад на приручницима, предавањима, обукама и вебинарима с циљем да родитељима, јавној управи и компанијима помогну да се снађу у све комплекснијем медијском и дигиталном окружењу у Србији.
Соковић је у име Нове писмености сличан меморандум потписао и са Дејаном С. Милетићем, вршиоцем дужности директора Националне академије за јавну управу, чиме се успоставља наставни план и програм медијске и информационе писмености за државне службенике, по први пут у овом делу света.
Министарку културе и информисања Мају Гојковић и министарку трговине, туризма и телекомуникација Татјану Матић су кроз наш нови дом на Мишелуку провели су генерални директор РТВ-а Миодраг Копривица и председник Управног одбора РТВ куће Јова Радић. Гојковић је рекла да је импресионирана оним што је видела, додајући да је као Новосађанка расла уз Радио-телевизију Војводине.
Министарка трговине, туризма и телекомуникација навела је на отварању конференције да без дигиталне писмености и дигиталних вештина у приступу медијском садржају који је у потпуности прилагођен дигиталним конвергенцијама и у контексту експанзије онлајн друштвених мрежа, ограничава се и базична информисаност и едукација а самим
тим и критичка селекција, закључивање и могућности правилне и ефикасне примене доступних информација. Она је навела да недостатак дигиталне писмености у новом дигиталном добу може имати и далекосежне последице по понашање и доношење правилних одлука у конкретним ситуацијама као што је заштита личног здравља и заштита ближњих.
“Евидентне су потребе да се ученици служе и креативно доприносе медијском и дигиталном простору. Да би то могли успешно да чине морају имати успостављен чврст темељ - висок ниво читалачке писмености и развијену способност критичког мишљења”, навео је министар просвете, науке и технолошког развоја Бранко Ружић. Он је додао да настава српског језика и књижевности представља системски и континуиран одговор на ову потребу.
У уводном делу се присутнима обратио Мајк де ла Роса, директор мисије УСАИД-а у Србији. ”Верујем да је нова писменост важна за све у нашем глобалном друштву: за грађане, медије, за начин на који организујемо образовање и предавања наставника у школама, а ништа мање ни за приватни сектор, јер се ефикасније долази до добара и услуга на тржишту, уз драматичан раст економије”, истакао је Де ла Роса.
Пропулсион спроводи програм Иницијатива за нову медијску и дигиталну писменост у складу са Споразумом о подршци закљученим 2020. године између Владе Републике Србије и Владе Сједињених Америчких Држава. Конференција је одржана у сарадњи Пропулсиона, УСАДИ-а, Министарства културе и инфпрмисања и Цолор Медија цоммуницатионс.
Е. Д.
