Овај пад обухвата је делом последица лошије доступности педијатријских служби током периода пандемије али и резултат такозване „инфодемије“ и повећаног противљења вакцинама у јавности.
Нарочито брине пад обухвата вакцином против малих богиња, заушака и рубеле (ММР), који је у 2021. години износио 74,8 одсто на националном нивоу, а у једом од градова само 24,4 одсто. Број невакцинисане и осетљиве деце се повећао током последњих неколико година до нивоа који представља увећан ризик за ширење болести које се могу спречити вакцинама, што може довести до епидемије малих богиња. Нажалост, не би било први пут да се то дешава у Србији.
Мале богиње су озбиљна вирусна инфекција која може утицати на здравље, раст и развој деце. Осим директних последица инфекцијена организам, које могу бити и смртоносне, вирус малих богиња такође слаби имуни систем и чини децу подложнијом другим заразним болестима попут упале плућа и дијареје, чак и месецима након самог заражавања малим богињама код оних који их преживе. Током епидемије малих богиња у Србији између 2017. и 2019. године, било је неколико хиљада заражених и хоспитализованих и 15 смртних случајева, од чега четворо деце млађе од четири године.
Данас постоје вакцине против више од двадесет и пет смртоносних болести, укључујући и ММР вакцину која у две дозе пружа целоживотну заштиту од три вирусна обољења. Па ипак, многе земље широм света и даљеи мају проблема са вакцинисањем целокупне популације деце. Међутим, Србија је у привилегованом положају јер има адекватан број свих потребних вакцина које су лако доступне становништву.
„Иако се чини да смо на корак од избијања епидемије малих богиња у Србији, та ситуација се може избећи! Квалитетне и безбедне вакцине су доступне у Србији, а педијатријским службама је лакше приступити сада него у периоду пандемије вируса ковида-19 која је у великој мери иза нас“, подвукла је Дејана Костадинова, директорка УНИЦЕФ-а у Србији.
„Ангажовање кључних актера у процесу имунизације – здравствених радника-лекара, педијатара, медицинских сестара, стручњака из области јавног здравља, али и родитеља, наставника, доносиоца одлука – може довести до брзе вакцинације оних који су пропустили да приме своје дозе ММР вакцине и тиме до веће заштите све деце, нарочито оне која су у највећем ризику због слабог имуног система. На тај начин ће се смањити иризици од епидемије и болести. Позивамо родитеље да потраже проверене изворе информација о вакцинама и имунизацији, да разговарају о стварима које их брину са здравственим радницима и донесу праву одлуку на основу свих информација –а то је да одмах вакцинишу своју децу“, додала је Дејана Костадинова.
Имунизација је један од кључних приоритета Програма сарадње између Уницефа и Владе Републике Србије за период од 2021. до 2025. године, који је такође препознат и у вишегодишњим плановима сарадње са Министарством здравља. УНИЦЕФ је спреман да пружи додатну подршку Влади, здравственим радницима и родитељима како би се достигао потребни обухват од 95 или више процената свим вакцинама, а посебно са две дозе безбедне и делотворне ММР вакцине која може заштити сву децу од малих богиња и елиминисати или значајно смањити ширење ове опасне болести.
Р. Д.
