Циљ конференције био је представљање пројеката, који ће омогућити да Марибор буде први град у Региону у којем је у реалности примењне принцип кружне економије. Најзначајнији пројекти, међу којима је свакако Центар за припрему секундарних сировина, у које је инвестирало марибосрко комунално предузеће Снага, представљени су учесницима и приказано је како се у пракси на нивоу града примењује циркурална економија.
Аутоматско сортирање мешовитог комуналног отпада у Центру за припрему секундарних сировина омогућиће да се више од половине третираног отпада додатно користи у процесу рециклаже. На тај начин Центар, у смислу кружне економије у области управљања отпадом, је од кључног значаја да се промени ток масе у сегменту мешовитог комуналног отпада.
Учесници конференције имали су прилику да се у Центру за припрему секундарних сировина, које ће у једногодишњи пробни период буту пуштен крајем овог месеца, упознају са технолошким решењима која су у овом тренутку најсавремија на тржишту. Као један од главних пројеката који ће бити у реализован у Марибору представљено је поновно коришћења биолошког отпада које се као изузетно вредан отпад враћа директно у природу.
Сваке године ЕУ створи 2,5 милијарде тона ђубрета
Док Европска унија очајнички трага за одрживом циркуларном економијом, критичари упозоравају да усвајање циљева у рециклажи отпада за 2035. представља само компромис између веома различитих реалности у 28 чланица. За разлику од Немачке, за коју се процењује да ће без већих тешкоћа достићи те циљеве, неким другим чланицама ће бити потребно много труда и улагања да се приближе немачким стандардима.
Немачка је пре више деценија препознала користи рециклирања. Она је прва земља у којој је почео да се примењује дуални систем рециклирања амбалажног отпада, познат као Зелена тачка, још 1990. године, четри године пре прве директиве о амбалажи која је договорена на нивоу ЕУ. Још једна прекретница се очекује почетком 2019, када ће у Немачкој ступити на снагу нови амбициозни закон о амбалажи, који предвиђа да до 2022. буде рециклирано 63% пластике.
Сада се у тој земљи рециклира 36% пластичног отпада. У другим земљама ЕУ ситуација се међутим, веома разликује. У ЕУ сваке године настане 2,5 млијарди тона ђубрета, од чега је 10% комунални отпад. Према подацима Европског парламента, 2016. је рециклирано или компостирано 47% тог отпада, али у осам чланица две трећине ђубрета заврши на депонијама.
Е. Н. Л.
