У изјавио за Танјуг, поводом Дана сјећања на Јадовно чијем ће обележавању ове недеље Матић присуствовати, као изасланик председника Србије, Матић је рекао да би тај музеј требало да буде у Госпићу, где је почела изградња тог злочиначког система логора.
Јадовно је највећи комплекс јама у којима је убијано на десетине хиљада Срба. То је највећи комплекс неистражених масовних гробница и дан данас је потребно обележавити га сваке године и пронаћи начин за меморизацију на институционални начин, поручује изасланик председника Србије.
Он истиче да је питање меморијализације и обележавања комеморације различитих догађаја из периода 1991.-1995. веома болна тема у међусобним односима Хрвата и Срба који живе у Хрватској, а затим и две земље.
Додаје да се, на жалост, брзо одустало од заједничких комеморација са којим се почело пре две године.
Поводом годишнице покоља на Миљевачком платоу, код Дрниша, када је 21. јуна 1992. убијено 40 Срба, Матић истиче да као и у највећем броју таквих случајева, покољ на Миљаковачком платоу није имао успешан судски епилог.
Он наглашава да између Србије и Хрватске има много нерешених односа, а да нас одсуство сарадње између тужилаштава доводи у ситуацију да тужилаштво у Србији подиже оптужницу због злочина на Петровачкој цести.
Иако се хрватска страна буни око тога, они нису показали озбиљну жељу да истраже тај злочин и да њихово тужилаштво подигне оптужнице како би се у потпуности разјаснила улога хрватске авијације у том случају, рекао је Матић и додао да је некада је постојала веома озбиљна сарадња два тужилаштва.
Дакле, још када су у питању злочини из Другог светског рата, ми имамо велику количину неслагања и ревизионизма, покушаја да се измене подаци, сматра изасланик председника Србије.
Он верује да је важно да наше две државе пођу путем које је пошло Српско национално вијеће у Хрватској учешћем у влади, покушајем да се пацификују ти односи како би Хрватска напредовала даље, а односи унутар Хрватске решили.
Матић сматра да је то неопходно и на нивоу две државе.
Од 2018. није било сусрета на високом нивоу две државе. Потребно је да се у што је могуће краћем временском року припреми неки сусрет, првенствено између председника Вучића и премијера Пленковића. Председник Милановић је у некој фази у којој би сусрет био крајње неконструктиван, поручује Матић.
На питање о решавању проблема несталих, Матић истиче да је то веома болно питање за коју се одговорност често пребацује са једне на другу страну.
Оно се решава веома споро. У мртвачницама у Хрватској постоји 900 тела које треба идентификовати, а то иде врло споро. Наша комисија за нестале позвана је ове недеље на идентификацију шест жртава у Загреб. То је веома мали број, јер имамо неколико пута годишње по пет, шест идентификација, наглашава Матић.
Он додаје да ту постоји велики простор да се унапреде односи, јер практично између две комисије не постоје неки озбиљни односи осим техничке преписке.
Матић наводи да, када су у питању нестали, њихов број је од 1869 до око 2000 несталих.
То је нешто што треба да споји наше две земље јер сви ти нестали су наши нестали. Не треба тој теми прилазити са неким предзнаком да су хрватски или српски. Уосталом, мислим да су негде пола-пола према евиденцијама, поручује Матић.
