Матичним ћелијама добијају битку против карцинома

Институт за онкологију Војводине једина је онколошка здравствена установа у Србији у којој се ради трансплантација матичних ћелија пацијентима оболелим од рака, док се у другим установама ова процедура изводи на хематолошким клиникама при клиничким цетрима.
с
Фото: Dnevnik.rs

Матичне ћелије се узимају из крви пацијента, а поново им се враћају након примене велике дозе цитостатика. Професорка др Дарјана Јовановић каже како се ова метода лечења примењује код четири врсте карцинома, те да без ње најтежим болесницима не би било спаса.

Од матичне, или стем ћелије настају све друге ћелије, а за ово лечење узима се стем 34, која је основа за хематопоезу, формирање крвних ћелијских компоненти.

Интерниста онколог у Институту за онкологију Војводине у Сремској Каменици др Дарјана Јовановић каже како су неки тумори осетљиви на цитостатике, а неки нису.

- Око једне трећине пацијената има резистентну и брзу растућу болест, те се њима повећава доза цитостатика. Зато им се узимају матичне ћелије из периферне крви и замрзавају се. Пацијент се припреми за јачу дозу лекова и добија већу дозну терапију. Високодозном терапијом се убије тумор, али се уништи костна срж, као и бела и црвена крвна зрнца. Због тога он након високодозне терапије добија матичне ћелије, како би се што пре опоравио. Годишње имамо 12 пацијената којима је потребна трансплантација матичних ћелија.  - објашњава др Јовановић.

Трансплантација матичних ћелија ради се у Институту од 2009. године и то за лимфо Хочкин, не-Хочкин, мултипле мијелом и туморе тестиса. Институт је лечење матичним ћелијама почео у сарадњи с колегама из Француске и чувеним професором Лоцом и усвојили су њихове протоколе. Др Јовановић истиче да је ово савремена терапија, али и једина која преостаје трећини пацијената оболелих од четири врсте карцинома, код којих су тумори резистентни на цитостатике.

- Од 50 до 83 одсто пацијената, који су у добром стању, захваљујући терапији матичним ћелијама има преживљавање до две године, а без тога смртност би била 100 посто. Уколико ни ова трапија не успе, код неких пацијената постоји могућност даљег лечења. У питању су иновативни лекови, које пацијенти добијенти добијају на терет Републичког фонда за здравствено осигурање, што одобрава Комисија РФЗО - наводи др Јовановић и додаје како су у питању лекови који се примењују последњих неколико година.


У свету раде с антигеном тумора

Др Дарјана Јовановић каже да се у САД и Француској примењује најновија терапије, ЦАР-Т. Ту се од пацијента узимају лифоцити, издвоје их и на њих каче антигена тумора, који се потом враћају у пацијента са маркером. Тај антиген тражи карцином, лоцира га, убија и почиње борбу против тумора. Ми немамо технологију уз помоћ које би поставили антиген тумора.


Када је у питању група од ове четири врсте карцинома, пацијенти су углавном млађи људи, који у просеку имају 35 година, а код неких болести то су и млади од 19 и 20 година.

- Успешност излечења код пацијената с Хочкином је око 90 одсто и ниједну другу локализацију тумора не лечимо с толиким успехом. То је зато што имамо ПРТ ЦТ, патологију, лекове, све што је потребно за лечење. Око 10 одсто ових пацијента лечи се трансплантацијом матичних ћелија. То су јако млади људи, у раним двадесетим годинама. Током 70-их година ова болест се није лечила, од ње се умирало у року од шест месеци. Оболели од мијелома имају 45 и више година. Код њих је успешност лечења око 60 одсто, а 40 одсто оболелих иду на трансплантацију матичних ћелија - каже др Јовановић.

Фото: Dnevnik.rs

Пацијенти који имају рак тестиса су такође млади, имају око 40 година, а проценат излечења је око 33 одсто, у зависности од типа тумора. Остали добијају матичне ћелије.

Сви који који су кандидати за трансплантацију матичних ћелија, прикључују се на апарат за аферезу, који је Институт добио од Покрајине.

- Крв из једне руке иде у апарат, где се центрифугом издваја плазма, која је богата матичним ћелијама. Плазма остаје у кеси, а крв се враћа пацијенту, у другу руку. Добијена плазма се замрзава и даје се оболелом након високодозне терапије цитостатицима - објашњава др Јовановић.

Добијена крв заједно с реагенсима убацује се у флоуцитометар, те се издвајају фенотипи лимфоцита и стем ћелија, који се узимају за трансплантацију. Др Јовановић каже како се ласер у том апарату покварио, те се сада “ручно” одређује број мононуклеоза, младих ћелија које треба да се врате.

- Лечење матичним ћелијама је јако важна и велика ствар и ко овлада ћелијом и технологијом лимфоцита, он добија битку против карцинома. Имунотерапија је најважнија - истакла је др Јовановић.

Љубица Петровић

EUR/RSD 117.5248
Најновије вести