Наиме, по закону, рехабилитовано лице има право на посебан стаж, који му се рачуна у двоструком трајању за време лишавања слободе, као и право на месечну новчану накнаду. Истовремено, рехабилитиваном лицу признаје се време незапослености по престанку лишавања слободе као посебан пензијски стаж у ефективном трајању, а најдуже до две године, ако је незапосленост наступила због повреде права и слободе.
Услов за остваривање права на месечну накнаду је да рехабилитовано лице има најмање осам година посебно признатог пензијског стажа.
Посебан пензијски стаж признат по Закону о рехабилитацију није исто што и стаж по Закону о пензијском и инвалидском осигурању па се не региструје у матичној евиденцији и не узима се за остваривање права на пензију, односно за поново одређивање пензије. Тај посебан стаж утврђен по Закону само је основ за права на месечну новчану накнаду.
Она се исплаћује једнократно, и то 15. у месецу за претходни месец. Израчунава се, што је такође уређеном Законом, у висини од 50 одсто просечне месечне зараде у Србији у претходној години (без пореза и доприноса, коју објављује Републички завод за статистику). Право на месечну новчану накнаду рехабилитовано лице остварује од дана поднетог захтева.
У овој години месечни новчани додатак који припада лицу које је добило судску рехабилитацију износи 23.049 динара. Прошле године био је 22.216, у 2015. износио је 22.265, а у 2014. досегао 21.966 динара. У 2013. месечни новчани додатак био је 20.688 динара, а 2012. – 18.988.
У случају смрти корисника права на месечну новчану накнаду, односно посебан додатак, лице које је сносило трошкове сахране нема право на накнаду погребних трошкова. Неисплаћени износ месечне новчане накнаде који припада пензионеру до дана његове смрти, предмет је оставинског решења којим се утврђује законски наследник.
Љ. М.
