Он је на округлом столу ''Јавни медијски сервис у Србији - финансирање, управљање и регулација" рекао да се модел финансирања претплатом кроз рачун за струју који је усвојен крајем 2015. године показао добрим, те да ће бити настављен и следеће године.
"Тај модел истиче 31. децембра и мислим да ће бити настављен. Две године РТС добија исти износ од државе, можда се претплата мало повећа, али биће испод два евра, док је, подсећам, у Хрватској 11 евра, а у Словенији 12", рекао је Бујошевић.
Он је навео да је буџет РТС за ову годину био 90 милиона динара, али да су извори финансирања били променљиви и нестабилни пре увођена претплате кроз рачун.
"У једном тренутку је 28 одсто грађана плаћало претплату и зато је влада морала да даје допунска средства, то је било на кашичицу и довољно да се исплате плате. До 2015. године је било тако, ја када сам дошао РТС је био презадужен и драго ми је да смо сада добили стабилно финансирање и можемо да планирамо шта ћемо са новцем", рекао је он.
Додаје, да и даље није решена ситуација где се кабловски канали зарађују на програму РТС-а без надокнаде, те да се ради на обнови и спровођењу идеје да кабловски оператери "дају неки новац РТС-у".
Он је навео да је кључни фактор за независност јавног сервиса ниво политичке културе једног друштва, али истиче да се са проблемима финансирања и политизације сусреће већина јавних сервиса у свету.
Државни секретар задужен за медије у министарству културе Александар Гајовић рекао је да је предлог тог министарства да се настави са буџетским финансирањем РТС и у наредне две године.
Он је навео да је важно обезбедити независност сервиса и стабилан и предвидив извор финансирања.
Ссеф Мисије ОЕБС-а у Србији Андреа Орицио рекао је да ће идеје размењене током округлог стола бити садржане у медијској стратегији на којој се ради, а која ће се односити на наредних пет година.
Како је рекао, у медијској стратегији биће садржане препоруке о побољшању рада оба јавна сервиса, РТС и РТВ.
"Медијска стратегија је само средство за постизање свеукупног циља, а то је изградња медијског окружења које је здравије. Јавни сервиси у сваком друштву су основа медијског плурализма и они обавештавају благовремено и истинито за све, укључујући и националне мањине", истакао је Орицио.
Програм јавних сервиса је кључан за национални идентитет и очување културе једног народа, додаје он, и подвлачи независност јавних сервиса уз коју они једино могу обављати све наведене функције.
