Заправо ни на рецепцији није било никога, као ни у осталим деловима овог фантастичног објекта који годинама “самује” усред фрушкогорске шуме. Хотел је још 1965. године изградила Нафтна индустрија Србије, да би га пре десетак година затворили и од тада ово скривено место успут обилазе једино планинари или шумочувари који понекад туда прођу.
На наша питања када је и због чега овај објекат затворен и да ли постоји неки план за њега, у НИС-у су нам кратко одговорили да су “Осовље” продали 2014. године али није речено ко је купац нити под којим условима је мотел откупљен. Судећи по омоме што смо затекли, нови власник вероватно још увек размишља шта ће са њим…
Сам објекат је у добром стању, тридесетак соба, пар ресторанских сала са великом терасом још увек се добро држе и на први поглед се чини да би мотел могао да проради већ након мало озбиљније акције чишћења.
На пар места унутар зграде су остали трагови посетиоца који су ту вероватно силом прилика преспавали, а интересантно је и да се на рецепцији још увек налази отворена књига гостију у којој су последњи уписани гости 2009. године те смо смо се и ми осам година касније уредно уписали.
Трагајући за информацијама у беспућима интернета једино место где се помиње продаја овог објекта је сајт за онлајн куповину “Лимундо” који каже “Аукција планински дом Осовље је архивирана” без додатних информација тако да се не може са сигурношћу рећи ко је и када нудио “Осовље” преко “Лимунда” и да ли је продаја реализована преко овог сајта или је то можда била нечија интернет шала или се радило неом другом другом објекту... У сваком случају ово скривено место, које има и своју пешачку стазу кроз најгушћу шуму Националног парка још неко време ће бити само упечатљиви оријентир за планинаре…
У много горем стању од “Осовља” је некадашњи хотел “Лежимир” који се такође налази у Националном парку Фрушка гора. На путу који од Лежимира води ка Свилошу свим пролазницима већ пар деценија “боде очи” зграда бившег хотела смештеног на фрушкогорској падини са које се види пола Срема. Они који туда редовно пролазе могли су током претходних година да прате фазе распадања овог некада врло атрактивног објекта са бурном прошлошћу.
Некада је припадао угостителском предузећу из Сремске Митровице и током година је мења своје намене. Једно време је био класичан хотел, затим је служио као дечје одмаралиште да би почетком деведесетих година прошлог века једно време био база чувене Јединице за специјалне операције (ЈСО) управо у период када је она настајала. Након тога у њему су биле смештене избеглице из ратних подручја, да би у вртлогу трантиције хотел остао потпуно напуштен. Данас је то огромна руина са којег је поскидано све што се могло поскидати, кров је урушен, а руше се и поједини зидови унутар зграде.
"Било је и раније покушаја да се нешто уради са хотелом у Лежимиру, али се нису могли тако лако рашчистити ти имовински односи, те је због тога пропао и један добро замишљени пројекат прегограничне сарадње који је требао да се реализује са Тузлом, а који је подразумевао да се од хотела направи одмаралиште за децу из обе државе. Сада смо коначно успели да средимо све папире и очекујем да ћемо ускоро објавити оглас у којем ће бити понуђен објекат и пет хектара земљишта које ће ићи уз њега", каже Санадер.
Према његовим речима, хотел и земљиште ће бити понуђени на продају уз услов да будући купац на том месту и испоштује намену која ће бити наведена у огласу.
"Предвиђено је да се на том простору потенцијални купац бави туристичком или здравственом делатношћу, односно или да се поново отвара хотел или евентуално нека болница или дом за старе. Нама би наравно било драже да буде нека туристичка опција, поготово што је то земљиште које ће бити на продају погодно и за винограде те би у перспективи ту могао да буде рецимо хотел са винаријом што је нешто по чему је Фрушка гора препознатљива", каже Санадер и додаје да би лицитација требала да буде заказана већ до краја ове године.
Са укупно 33 собе и апартмана одмаралиште Јавног предузећа ПТТ Србија на Бранковцу један је од најатрактивнијих објеката тог типа на Фрушкој гори. Иако се налази у близини најпознатијих излетишта и видиковаца, “поштански” мотел није функцији већ 14 година, а једини становници тренутно су чувари и њихов шарпланинац, незванични шеф обезбеђења овог дела Фрушке горе.
Иако смо управи ПТТ-а упутили питања везана за разлоге затварања одмаралишта и за евентуалне планове које ЈП ПТТ Србија има за овај објекат, нисмо добили никакав одговор те претпостављамо да у Пошти ни нема неких нарочитих планова за ово место.
Захваљујући чуварској служби зграда је заштићена од лопова, али од времена је нису успели заштитити те је кров на појединим местима почео да се урушава, а како нам није дозвољено да уђемо унутра тешко је проценити у каквом стању су собе и остале просторије. Једини који је био расположен да разговара са нама на тему напуштеног одмаралишта ПТТ-а био је поменути шарпланинац, али како у међувремену нисмо успели да нађемо преводица са шарпланинског, његова изјава је, на жалост, остала неупотребљива…
Нико Перковић
