Опрему је купио Републички фонда за здравствено осигурање, а цена ангио-сале без ПДВ је 57 милиона динара.
Институт сада има три ангио-сале за катетеризације и стентове, које су у објекту “Каменица 1”, као и једну ангио-салу у објекту “Каменица 2” која је за електрофизиологију и пејсмејкере. Нова опрема смештена је у простору у којем је постојала ангио-сала, али је расходована 2011. године и од тада је простор празан. Нова сала је интегрисана, са комплетном софтверском опремом, а у њој је могуће и лечење урођених срчаних мана и има комплетну опрему за све накомпликованије процедуре интервентне кардиологије. Преостале две ангио-сале у Институту набављене су 2006, односно 2008. године и сада истиче обавеза њиховог сервисирања.
- Последња ангио-сала у Институту купљена је 2008. године и сада, након 11 година, Институт добија најсавременију и технички најсофистициранију салу за најтеже процедуре, као и за замену залистака и лечење структуралних болести срца. Ово је велики искорак за Институт, а у последње две, три године Покрајинска влада уложила је четири милиона евра у ову кућу. Резултат тога је да више нема пацијената који чекају на процедуре. Овде се ради мнинимално инвазивна хирургија, као и електрофизиолошке процедуре, што је до сада било незамисливо - казао је покрајински секретар за здравство професор др Зоран Гојковић.
Почиње реконструкција кардиологије
Покрајински секретар др Зоран Гојковић најавио је да ће се наставити улагање у Институт, јер наредне седмице почиње реконструкција Клинике за кардиологију. - Клиника за кардиологију није детаљно обновљена од када је направљена, 1956. године, а након обнове то ће бити репрезентативан објекат у европској и светској лиги - истакао је др Гојковић.
Новац за ангио-салу обезбедио је Републички фонд за здравствено осигурање (РФЗО), а в.д. директора Сања Радојевић Шкодрић истакла је да је Институт референтна установа, која ради на нивоу установа у развијеним земљама.
- Фонд издаваја новац из неутрошених средстава, како не би био заробљен, већ да се искориси за приоритете. Набавка сале није довољна, јер је потребно да постоји континуитет и у набавци уградног материјала, како не би пацијенти чекали материјал, него да материјал чека пацијенте и уградни материјал је набављен за све установе у Србији. Циљ Фонда није само да се набављају иновативни лекови и иновативне терапије, него и иновативни уградни материјали. У склопу реформи у Фонду ми ћемо интензивно да контролишемо финансије, директно ћемо плаћати добављачима и имаћемо централизоване тендере, те ће све установе добити материјал по истим ценама - казала је директорка РФЗО и додала да ће до краја ове, као и у наредној години, бити настављена улагања у војвођанске установе, такође из неутрошених средстава.
Директор Института професор др Александар Реџек истакао је да је ово најсавременија ангио-сала у региону и намењена је решавању најкомплекснијих поцедура.
Годишње уграде 3.400 стентова
У Институту за кардиоваскуларне болести Војводине сваке године ураде 3.900 коронарографија, од чега буде уграђено 3.400 стентова. Свакога дана су у две ангио-сале лекари имали укупно 15 заказаних интервенција, а са хитним случајевима који свакодневно стижу, имали су и 20 урађених процедура дневно.
- Пре три године имали смо проблем, јер је на листи чекања било близу хиљаду пацијената. Сада је тај проблем решен и циљ је постигнут и више нема листе чекања. Сви пацијенти у року од једног месеца дођу на интервенцију - рекао је др Реџек и напоменуо како лекари у Институту ураде за 30 посто виш процедура у односу налекаре других установа.
Према његовим речима, медицина мора да прати стални технолошки развој и напредак, а нова ангио-сала има таква софтверска решења и алате за крајње прецизну визуализацију структура срца, као и алат за интервенције.
- У сали ће бити решени бројни пацијенти без операционог реза, што раније није било могуће - напоменуо је др Реџек.
Начелник Службе за инвазивну хемодинамику и радиолошку дијагностику др Драган Дебељачки рекао је да ће набавком нове сале, као и реконструкцијом Клинике која започиње ускоро, бити бољи услови лечења, али ће бити смањен и број дана које пацијенти проводе у болници.
- Ова сала има минимално 30 одсто мање зрачења у односу на друге сале, а поред тога опрема не може да се прегрева, те и дуге процедуре могу да се изводе без прекидања. Такође, сала им додатке који олакшавају рад и доприносе сигурности процедура - напоменуо је др Дебељачки.
Љ. Петровић
