Вујовић је са замеником градоначелника Београда Гораном Весићем обишла радове на изградњи постројења за производњу електричне енергије и санитарну депонију за одлагање комуналног отпада.
Она је истакла да је важно да се стара депонија, која је затворена, што пре санира и рекултивише, као и да ће се потрудити да то буде пре договореног рока 2023. године.
"Имали смо пожар, такве ствари се дешавају и широм Србије и света, то се догодило на старој депонији услед одлагања 40 година отпада на начин који није прописан, мадам се да се то више неће понављати", рекла је она новинарима у Винчи.
Министарка је појаснила да се због пожара на депонији свакодневно прати квалитет ваздуха и да је у тренутку пожара измерена повећана концентрација штетних честица, као и да се након пожара емисија штетних материја смањила.
"Меримо ваздух по свим европским стандардима и наставићемо да пратимо све европске трендове и поступамо по директивама Европске уније", каже Вујовић.
Она је најавила да ће у наредном периоду градити регионалне и рециклажне центре у осам региона, а да ће се почетком године расписати тендер за четири региона у Србији.
"Крећемо са првом фазом у Колубари, Новој Вароши, Сомбору и Дубоком у Ужицу", навела је она.
Заменик градоначелника Горан Весић рекао је да се на старој депонији комуналног отпада у Винчи сваке године таложи око 500.000 тона отпада и да ће се њеним затварањем то променити.
Он је подсетио да је 2018.године на депонији Винча изграђена брана којом је спречено да се цела депонија, како каже, "сручи" у Дунав.
"Зауставили смо клизање депоније према Дунаву, чиме је спречена, можда и највећа европска еколошка катастрофа", рекао је Весић.
Навео је да се захваљујући француској компанији "Суез" и јапанској "Иточу", које према његовим речима спадају у водеће компаније у свету када је реч о решавању управљања отпадом, гради санитарна депонија за одлагање отпада, као и постројења за прераду отпадних вода и грађевинског отпада.
Такође гради се и електрана на комунални отпад и депонијски гас, за које је рекао да ће бити завршене у јулу, а у којима ће се се производити топлотна енергија за грејање Београда, као и електрична енергија.
Подсетио је да је до сада изграђено више од 20 километара топлодалековода од Коњарника до Винче, а у циљу да се топлотна енергија транспортује до Коњарника како би се Београд грејао делимично и на топлотну енергију која настаје из отпада.
"Ту ће се прерађивати 340.000 тона отпада и на тај начин ће сав отпад који имамо у Београду бити третиран правилно", рекао је он.
Истакао је да је за 44 године, колико је одлаган отпад на депонију, према подацима Завода за јавно здравље Београда у атмосферу емитовано око четири милијарде кубика метана.
Најавио је да ће у наредном периоду започети изградња 17 трансфер станица, објеката у којима се отпад кратко задржава и сортира према врсти, након чега се превози на депонију.
"Можемо да почнемо да одлажемо отпад онако како се одлаже у свим другим развијеним замљама и то је посао који нас чека у наредним годинама", каже Весић.
