Он је навео да су уважене замерке које су биле изнете на прошлој јавној расправи о Нацрту закона и да је било неколико састанака са представницима удружења грађана, пре свега невладиним организацијама.
"Већину замерки смо прихватили и изменили и њих више нема у новом нацрту. И по новом и по садашњем Законику о кривичном поступку, идентични су услови. Сада по нацрту закона, полиција може да уђе у стан уз сагласност држаоца стана, ако неко зове у помоћ, ради непосредног хапшења, ради извршења одлуке суда и ради отклањања непосредне опасности по људе и имовину", објаснио је Андрић.
Он је истакао да МУП нема софтвер за препознавање и да је то утврдио и повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности када је био у надзору 2021. године.
Андрић је додао да биометријски надзор не значи целодневно праћења грађана и да се препознавање биометријских карактеристика лика спада у полицијско овлашћење провере идентитета.
"Да би могао да се користи тај систем, пре него што га уопште набавите и обавестите где ће се налази, морате да имате наредбу суда да тако нешто радите. У закону је јасно прецизирано у којим ситуацијама то може да се спроводи, ради проналаска учиниоца кривичног дела које се гони по службеној дужности, проналаска особа које припремају најтежа кривична дела, попут тероризма и несталог лица за које се сумња да је жртва кривичног дела. Овај систем неће функционисати без наредбе суда. Суд може да нас контролише. Ако некада будемо набавили систем, он може само да нам користи", објаснио је Андрић.
Он је позвао све грађане и стручну јавност да им верују и додао како МУП очекује да му стручна јавност пружи помоћ и да до 22. јануара пошаље примедбе на Нацрт закона.
