Шећерна болест је једна од најчешћих масовних незаразних болести и због сталног пораста броја оболелих, постала је значајан јавно здравствени проблем, а истраживања Института „Др Милан Јовановић Батут" показују да у Србији од дијабетеса болује 770.000 особа, а да предњачи Војводина где је седам одсто дијагностификованих случајева.
Нажалост, чак 43 одсто људи нема постављену дијагнозу и не зна за своју болест.
У свету 537 милиона одраслих особа има дијагностификовану шећерну болест, а само у овој години од ње је живот изгубило 6,7 милиона људи.
На сваких пет секунди једна особа изгуби битку с овом болешћу.
Када је реч о Европи, од дијабетеса болује 61 милион становника, а предвиђања су да ће у наредних 25 година оболети 69 милиона људи.
Сваке године 14. новембра обележава се Дан борбе против дијабетеса, на рођендан сер Фредерика Бантинга, који је заједно са Чарлсом Бестом открио инсулин као терапијски модалитет лечења шећерне болести.
Ове године, тај дан посебно је важан јер се навршава тачно 100. година од једног од највећих медицинских открића 20.века, с обзиром на то да је ова терапија и даље једини ефикасан и безбедан облик лечења типа 1 дијабетеса.
Тема овогодишњег Светског дана борбе против дијабетеса је „Приступ третману дијабетеса - ако не сада, када?" јер милиони људи и даље захтевају сталну бригу око стања гликорегулације шећерне болести и превенцију настанка или успоравање развоја компликација.
Већ је доказано и да дијабетес има повећан ризик за обољевање од КОВИД-19 вирусне инфекције и развоја тешких компликација.
Уз рано откривање и предузимање превентивних мера, могу се предузети кораци да се спречи или одложи почетак дијабетеса типа 2, а најбоља превенција ове болести су одржавање телесне масе, физичка активност и правилна исхрана.
У понедељак, 15. новембра, пацијентима Универзитетског клиничког центра Војводине ће бити подељене заштитне маске са ознаком 770.000 као подсећање на број оболелих од дијабетеса у Србији.
