МОРАЋЕ НА СУД Против Мила Ђукановића поднета кривична пријава БИВШИ ЦРНОГОРСКИ ПРЕМИЈЕР ДОВЕДЕН У ВЕЗУ СА ВИШЕМИЛИОНСКОМ ПЉАЧКОМ БУЏЕТА

У пријави се наводи да је сумњивом финансијском шемом из 2012. године државни буџет оштећен за десетине милиона евра ради стицања противправне користи за приватне структуре. 

У кривичној пријави, у коју је Портал РТЦГ имао увид, наводи се да је компанија "Монтенегро Бонус" била принуђена да преузме улогу посредника и плаћа струју коју је КАП трошио, а никада није надокнадио, чиме је, како се тврди, свесно угрожена државна имовина. Пријава обухвата сумње на злоупотребу службеног положаја и организовано криминално деловање ради стицања противправне користи за приватне структуре. 

Кривичном пријавом обухваћен је Олег Дерипаска, држављанин Руске Федерације, који је кроз власничку и управљачку структуру фактички и правно контролисао КАП у релевантном периоду. 

Пријава обухвата и Мила Ђукановића, председника Владе Црне Горе од 4. децембра 2012. године, под чијим је руководством Влада вршила оснивачка и управљачка овлашћења над "Монтенегро Бонусом" и регулисала односе између КАП-а, "Монтенегро Бонуса" и ЕПЦГ-а. 

Обухваћен је и Игор Лукшић, који је био председник Владе Црне Горе током 2012. године, када је успостављен механизам снабдевања КАП-а преко "Монтенегро Бонуса". 

Пријављени су и Владимир Каварић, тадашњи министар економије, Александар Кашћелан, тадашњи извршни директор компаније "Монтенегро Бонус", који је као законски заступник непосредно учествовао у прихватању и спровођењу уговорног модела и преузимању вишемилионских обавеза, као и Срђан Ковачевић, тадашњи председник Одбора директора Електропривреде Црне Горе (ЕПЦГ).

Поред њих, пријава обухвата и друга, за сада NN лица, међу којима су високи јавни функционери, службена и одговорна лица у Влади Црне Горе, надлежним министарствима, "Монтенегро Бонусу", ЕПЦГ-у, КАП-у, ЦГЕС-у, регулаторној агенцији за енергетику и другим органима и предузећима. Њихов идентитет и појединачне радње требало би да буду утврђени током извиђаја. 

Дуг КАП-а премашио 40 милиона евра

У кривичној пријави објашњено је да је у другој половини 2012. године КАП, под контролом Олега Дерипаске, имао дуг према Електропривреди Црне Горе већи од 40,7 милиона евра, због чега је ЕПЦГ најавила потпуну обуставу испоруке електричне енергије од 1. октобра 2012. године. 

Како би се избегло гашење производних ћелија КАП-а, а на терет државне имовине, пријављени државни функционери и одговорна лица у предузећима су, како се тврди у пријави, убрзано "уметнули" стопроцентно државно предузеће "Монтенегро Бонус" као формалног посредника. 

Механизам је функционисао тако што је "Монтенегро Бонус" куповао електричну енергију од ЕПЦГ-а, задуживао се за њу, а потом је непосредно испоручивао КАП-у, који ту струју никада није платио. 

Тиме је, према наводима пријаве, "Монтенегро Бонус" грубо инструментализован и искоришћен као бесплатно и ненаплативо средство плаћања за одржавање приватне производње КАП-а. 

Подносиоци пријаве захтевају истрагу и финансијско вештачење како би се утврдили прецизна штета и одговорност свих учесника у овом, како су навели, штетном аранжману. 

Докази које је адвокатско друштво предало, како се наводи, указују на то да су државне институције и предузећа инструментализовани како би се покрили дугови приватног инвеститора на рачун јавног интереса. 

Улога Мила Ђукановића

Тадашњи премијер Мило Ђукановић у кривичној пријави се терети да је, као саизвршилац или кроз неки од облика саучесништва, починио квалификовани облик кривичног дела злоупотреба службеног положаја из члана 416 став 3 Кривичног законика Црне Горе. 

Наводи се да је, у својству председника Владе Црне Горе, коју је водио од 4. децембра 2012. године, под његовим руководством Влада вршила оснивачка и управљачка овлашћења над стопроцентно државним предузећем "Монтенегро Бонус" и активно учествовала у, како се тврди, штетном регулисању односа на релацији КАП - "Монтенегро Бонус" - ЕПЦГ. 

Ђукановић се оптужује да је са осталим пријављеним функционерима свесно и са умишљајем учествовао у одржавању и продужавању механизма у којем је "Монтенегро Бонус" служио као формални посредник за снабдевање КАП-а струјом. 

Како се наводи у пријави, овај аранжман је спровођен и продужаван иако је Ђукановићу и Влади било познато да је КАП несолвентан, да је његов дуг према ЕПЦГ-у пре увођења овог модела већ премашивао 40,7 милиона евра и да КАП неће или не може да плаћа електричну енергију коју му "Монтенегро Бонус" испоручује. 

Терети се да је искористио свој положај и овлашћења како би омогућио да се државна имовина и ресурси "Монтенегро Бонуса" злоупотребе као "бесплатно средство плаћања" за одржавање производње у приватно контролисаном КАП-у, под контролом Олега Дерипаске. 

Према тврдњама из пријаве, Дерипаскиним структурама на тај начин обезбеђена је противправна имовинска корист, односно наставак рада и бесплатна струја, док је "Монтенегро Бонусу" нанета директна вишемилионска штета - више од 10 милиона евра у спорном тромесечју, односно око 25 милиона евра према данашњој куповној моћи. 

Указује се и на сумњу да је преко закључака Владе, попут оних из новембра 2012. и каснијих периода, свесно координисано и омогућено преливање приватног дуга на државни буџет и имовину "Монтенегро Бонуса", без реалне наплативости инструмената обезбеђења. 

У образложењу се посебно истиче неуобичајена и, према подносиоцима пријаве, сумњива брзина којом је "Монтенегро Бонус", који се до тада уопште није бавио трговином електричном енергијом на тржишту, уведен у овај посао. 

Цео процес одиграо се за свега неколико дана крајем септембра 2012. године, од 24. септембра до 1. октобра, када је почела испорука струје КАП-у. 

"Овај временски склоп од свега неколико дана доказује да административне и регулаторне радње нису биле део редовног и пажљивог пословног процеса, већ унапред припремљен део плана како би се створио формални параван за преливање дуга на државно предузеће", наводи се у пријави.

Кључни елемент кривичне одговорности, према пријави, лежи у сумњи да су сви актери поступали са директним умишљајем и потпуном свешћу о неизбежности наступања штете. 

Наводи се да су пријављени функционери Владе и управе знали да је КАП потпуно несолвентан и преоптерећен дуговима, као и да не може и неће платити испоручену струју. 

Упркос томе што КАП није платио ни први месечни рачун, за октобар, снабдевање је настављено и продужавано анексима уговора током новембра и децембра 2012. године. "Монтенегро Бонус" је, како се тврди, преузимао милионске обавезе према ЕПЦГ-у без реалних инструмената за обезбеђење наплате од КАП-а. 

Државни функционери Мило Ђукановић, Игор Лукшић и Владимир Каварић терете се да су искористили службени положај и прекорачили овлашћења, према члану 416 став 3 КЗ Црне Горе, како би приватној структури Олега Дерипаске прибавили противправну корист на штету државне имовине. 

Александар Кашћелан терети се за злоупотребу положаја у привредном пословању према члану 272 КЗ Црне Горе, јер је, као извршни директор "Монтенегро Бонуса", према наводима пријаве, свесно потписивао штетне уговоре и анексе супротно интересима предузећа које му је било поверено. 

Олег Дерипаска и његове структуре ЦЕАЦ/Ен+ означени су у пријави као директни корисници овог аранжмана који су преко контролисаних ентитета остварили непосредну корист кроз бесплатну енергију и наставак рада КАП-а. 

Пријавом се указује и на сумњу у постојање елемената криминалног удруживања из члана 401 КЗ Црне Горе због наводно координисаног деловања у циљу извршења ових кривичних дела. 

Штета се данас процењује на најмање 25 милиона евра

Као доказ да се, према тврдњама подносилаца пријаве, не ради само о хипотетичкој процени већ о стварно насталој штети, у образложењу се наводи правоснажна пресуда Привредног суда Црне Горе П-1112/15. 

Том пресудом "Монтенегро Бонус" је правно обавезан да ЕПЦГ-у плати дуг за испоручену електричну енергију у износу од 13.412.118,12 евра, односно главницу са каматама и трошковима на дан пресуде, што данас са затезним каматама, према наводима из пријаве, достиже више од 17 милиона евра. 

Укупна штета, заједно са другим неплаћеним испорукама енергената из тог периода, процењује се на најмање 25 милиона евра према данашњој куповној моћи. 

"Срж пријаве је проверљива и документарна. Од августа до краја децембра 2012. припремљен је и спроведен механизам у којем је стопроцентно државни Монтенегро Бонус, уз потпуно сазнање о вишенедељном дугу и неплаћању КАП-а, за свега неколико дана регуларно оспособљен да формално преузме место купца електричне енергије од ЕПЦГ-а; затим је три месеца куповао, заузврат испоручивао КАП-у и фактурисао КАП-у, а КАП за то време ништа није плаћао. Резултат тог тромесечног плус један механизма јесте свакако више од 10 милиона тадашњих евра материјалне штете за Монтенегро Бонус, што подносилац - оштећени апроксимативно процењује на најмање 25 милиона евра данашње куповне моћи, без других неплаћених испорука из прве половине 2013, конкретно пре свега јуна/јула 2013, чијем се прецизном утврђивању може приступити тек вештачењем", наводи се у пријави.

(Kurir.rs/RTCG)