„За Србију би била најбоља трећа опција“! КАЗАЉКЕ ПОМЕРАМО У НОЋИ ИЗМЕЂУ 24. И 25. ОКТОБРА Стручњак: И зимско и летње рачунање је ПРОБЛЕМАТИЧНО Модел из 1983. је решење

Како Блиц подсећа, зимско рачунање времена у 2026. години почиње у ноћи између суботе, 24. октобра, и недеље, 25. октобра 2026. године. Казаљке на сату биће померене један сат уназад. Тачно у 3.00 ујутру, сатови ће се померити један сат уназад на 2:00 ујутру, што ће нам дати додатни сат сна и означити повратак на стандардно време (ЦЕТ).

Док медицински стручњаци упозоравају на штетне последице по здравље, астрономи подсећају на географске чињенице које често превиђамо: померањем сата не добијамо више сунчеве светлости — само бирамо када ћемо је потрошити.

Здравствени шок: Шта се дешава у организму када померимо сат
Прелазак са зимског на летње рачунање времена и обрнуто није безазлен. Иако казаљке на сату померимо за једну секунду, људском биолошком сату и метаболизму потребно је од неколико дана до целе седмице да се прилагоди.

Неурофизиолози и психолози истичу да је нарочито проблематичан пролећни прелазак на летње време, када губимо један сат сна. Нагла промена доводи до скока хормона стреса (кортизола), смањења концентрације и повећаног броја саобраћајних несрећа. Код хроничних болесника и старијих особа забележена је већа учесталост срчаних удара, док код око 11 одсто популације ова промена изазива озбиљније поремећаје сна и депресивна стања.

Уз то, првобитни мотив за увођење померања сата 1983. године — уштеда електричне енергије — у савременом добу се показао потпуно неоснованим.

Географска замка
У јавности се често мисли да имамо једноставан избор између "летњег" и "зимског" времена. Међутим, Србија се налази у специфичном положају: на самом источном ободу Средњеевропске часовне зоне (УТЦ+1). Због тога мрак код нас пада знатно раније него у земљама које се налазе на западу исте зоне, попут Немачке или Француске.

Ако бисмо укинули померање сата и изабрали једну од две стандардне опције, улазимо у проблем:
 

Трајно зимско време (УТЦ+1): Природно нам одговара по географији, али због данашњег радног времена преспавали бисмо огроман део јутарњег сунца, док би нам поподне мрак падао изузетно рано (посебно у критичним месецима попут новембра, децембра и јануара).
Трајно летње време (УТЦ+2): Даје нам више светлости после посла, али нас административно премешта у Источноевропску временску зону. Тиме се одвајамо од Средње и Западне Европе, а подне по сату падало би тек око 13 часова.
 

"Трећа опција" и указно радно време уместо померања сата
Популаризатор астрономије Бранко Симоновић објашњава да се у расправама редовно превиђа трећа, најпрактичнија могућност, која уједно има најмање недостатака: да задржимо наш природни сат, а уместо померања казаљки уведемо "указно радно време".

То би практично значило да Србија трајно остане у својој природној, Средњеевропској часовној зони (зимско рачунање времена), али да се радно време и школа помере сат времена раније (повратак на модел који је важио пре 1983. године).

У односу на понуде које имамо на столу, такозвано треће рачунање времена делује као да има најмање лоших страна, односно нема ниједну. Важно је да изаберемо оно што нас најмање измешта из зоне комфора - истиче Симоновић, наглашавајући да наступа из позиције добро обавештеног грађанина и коментатора.

Симоновић скреће пажњу на то да не можемо поредити данашње време са 1983. годином, пре свега због великих промена у самој структури радног дана.

Данас неко ради од 11 до 19 часова, неко по такозваном "америчком" радном времену од 9 до 17 часова, а имамо и фриленсере који уопште не зависе од фиксног радног времена. С обзиром на све те разноликости, универзално решење око којег бисмо се сви сложили не постоји. Али, уколико бисмо имали једно читање времена, морали бисмо да направимо указно радно време — оно би важило за државне институције, док би приватницима било остављено на избор да га прилагоде свом пословању - објашњава Симоновић.

Временски пешчаник
Он подсећа и на важне географске специфичности које се често занемарују при преписивању туђих модела:

Није исто у Финској и Грчкој, иако су на карти једна изнад друге. Тако ни ми не можемо да се угледамо на Немачку, јер не припадамо истом делу временске зоне. Ми смо на самој граници средњеевропског и источноевропског читања времена, а свакако би географски било боље да останемо ближи средњеевропском времену. Обданица и ноћ се смењују на природан начин и треба престати са праксом дирања сата - закључује Симоновић за Блиц.