Промене уведене 2006. године, од када се почело са обуставом једне трећине месечног износа пензије у циљу наплате доприноса, нарочито су утицале како на остваривање права на пензију, тако и на стандард корисника права којима је исплата обављана уз обуставу.
Требало би, међутим, узети у обзир да је у периоду пре 2006. године положај осигураника који нису у потпуности намирили своје обавезе према држави у погледу уплате доприноса за пензијско и инвалидско осигурање био још неповољнији. Наиме, до тада важећи прописи предвиђали су да се исплата оствареног права може обављати само ако су сви доспели доприноси уплаћени. То значи да пензионери којима је преостао дуг за неки период обављања делатности нису уопште могли да користе пензију док тај дуг не намире. Из тог разлога, иако оптерећење пензије у висини од једне трећине може да делује као велико, промене из 2006. године су, заправо, знатно побољшале положај пензионера, јер је две трећине пензије свакако много повољније него ништа.
Фонд и Пореска управа
У случајевима када се у поступку остваривања права на пензију утврди да је износ доприноса требало да утврди Пореска управа, али да такав поступак није благовремено спроведен, Фонд је у обавези да Пореској управи пошаље обавештење о периоду за који је утврђено да је осигураник обављао самосталну делатност или се бавио пољопривредом, а за који је потребно накнадно обрачунати износ доприноса. Затим се приступа изради привременог решења, односно – подносилац захтева не мора да чека да Пореска управа спроведе поступак и обрачуна дуг пре него што се одлучи о праву на пензију. Од овог правила постоји изузетак, а то је случај када период за који доприноси нису плаћени представља услов за остваривање права.
У тим ситуацијама најчешће је неопходно да се подносилац захтева и лично обрати Пореској управи, како би се поступак наплате дуга за потребан период осигурања спровео у што краћем року, а затим се и период стажа који је недостајао за пензију утврђује на основу уверења о уплати доприноса које издаје Пореска управа. Наплата доприноса обавља се на најнижу основицу која је важећа у време обрачуна и наплате, а у уверењу се исказује одговарајућа најнижа основица која је важила у периоду у коме је стаж навршен.
Овај пропис примењиван је годинама, а у том периоду уочавани су и његови недостаци. Пензионерима на које се пропис односио свакако је један од највећих проблема представљао редослед наплате дуга, у складу са Законом о пореском поступку и пореској администрацији, који је, у појединим периодима, приоритет давао намирењу камате, док се износ главног дуга намиривао са нижим приоритетом. Једна трећина месечног износа пензије која се одбијала често није била довољна да подмири камату, па је овакав начин обрачуна практично значио да би пензионер у вишегодишњем периоду намиривао камату, а на намирење укупног дуга би изузетно дуго чекао. Овакво стање било је очигледно нелогично. Поред овога, уочене су и друге недоследности, попут различитог начина обрачуна у случају када је дуг утврдила Пореска управа, односно када је дуг утврдио Фонд ПИО.
Овакве и разне друге уочене ситуације довеле су до тога да се законски прописи поново измене, па је од 30. септембра 2018. године, изменама Закона о ПИО, престала обустава једне трећине месечног износа пензије, односно од тог дана свим пензионерима се исплата права обавља сразмерно периодима осигурања за које су уплаћени доприноси за пензијско и инвалидско осигурање.
Дакле, од пре нешто више од две године, дуг за доприносе се више не намирује кроз обуставу пензије, већ је намирење дуга препуштено државним институцијама, које су за обрачун и наплату дуга и овлашћене. По правилу, то је Пореска управа, док је Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање само у изузетним случајевима надлежан за обрачун и наплату дуга.
У случајевима када је својство осигураника утврђено решењем Фонда, попут својства осигураника по основу уговора о спровођењу пензијског и инвалидског осигурања (за самосталне професионалне делатности – музичари, новинари, спортисти, стручни преводиоци и слично), Фонд је надлежан да обрачуна и наплати доприносе за пензијско и инвалидско осигурање. У свим овим случајевима стручна служба надлежне организационе јединице Фонда ће проверити у којој мери су доприноси уплаћени и колики је преостали износ дуга. Уколико је обавеза уплате доприноса утврђена у неком ранијем периоду, од дана доспећа рачуна се и законска камата, а уколико се својство осигураника тек утврђује, обавеза уплате доприноса обрачунава се према важећој најнижој основици и законској стопи доприноса, што уз благовремену уплату омогућава намирење доприноса без камате, чак и када се уплата односи на неки ранији период осигурања.
Привремено решење...
Уколико је о праву на пензију одлучено привременим
решењем, јер неки период обављања делатности због дуга није урачунат у укупан стаж осигурања, а осигураник у каснијем периоду намири допринос који дугује и достави одговарајуће уверење – доказ о уплати доприноса, доноси се решење којим се привремено решење замењује.
Тада се месечни износ пензије утврђује уз урачунавање и периода стажа за који су доприноси накнадно плаћени.
Како су у 2018. години измењени и прописи у погледу утврђивања престанка осигурања по основу продуженог осигурања, по члану 15 Закона о ПИО (тзв. добровољно обавезно осигурање), уколико се утврди да постоји дуг, а од доспелости је протекло више од шест месеци, утврђује се престанак осигурања са даном до кога су плаћени доприноси, па, практично, дуг по доношењу таквог решења више и не постоји.
Е. Д. Н.
