Како преноси Блиц, Доневски и његове колеге са Универзитета у Токију и Универзитета Калтех у САД удружили су се у пројекту "Silverrysh" цији је циљ откривање најудаљеније структуре у свемиру, а знацајан допринос открићу био је управо рад који је наш астрофизицар објавио просле године.
Дарко је родом из Врсца, заврсио је физику и астрономију на новосадском Природно-,атематицком факултету,а последипломске студије у Лајдену у Холандији и докторске студије у Марсељу. Тренутно је постдокторски стипендиста Италијанске свемирске агенције и ради на Институту СИША у Трсту који се бави напредним истраживањима у области природних наука. Однедавно коуређује и води први научни радио-подкаст на српском језику.
Откриће овог типа привукло је пажњу светске научне јавности, а Доневски за Блиц објашњава како је истраживање важно јер мења досадашње разумевање о томе како се галаксије групишу у јата.
"Галаксије еволуирају, бас као и све друго у природи. Једна од најспектакуларнијих етапа ове еволуције је стварање огромних јата галаскија, које су најмасивније структуре у читавом свемиру и имају укупну масу већу од хиљаду милијарди сунчевих маса. Галаксије су, по тој особини да се групишу, налик птицама које лете у јатима. Научници данас зато покушавају да развоју нове методе како би те структуре нашли и у најдаљем свемиру", објашњава Доневски.
Каже да је то од кључног значаја како би се проучили физички сулови који су у васиони владали непосредно након великог праска.
Као пример наводи да их занима да ли су тада постојали комплексни органски молекули.
"Откривање таквих далеких светива није лако, главни је проблем што су та млада јата галаксија веома далеко и цесто су до насих оцију сакривена прасином начињеном од сићушних честица силиката угљеника насталих у свемиру", наводи Доневски
А пронаћи, рецимо, систем од 12 галаксија, које интерреагирају на малом простору у такјо далеком свемиру, како објашњава, запањујући је резултат.
У том смислу помиње како је Хабл телескоп снимио само једну од ових 12 галаксија у свом редовном прегледу неба.
Иначе, за откриће најудаљенијих галаксија, тим начника је користио најпрецизнији оптички телескоп на Земљи "субару", који се налази на Хавајима. Њиме јеснимљен велики део јужног неба, а затим су мапе претраживане не би ли се уочило повећање густине, сто би сугерисало да у датимоблацима можда постоје протојата.
Како би заиста потрдили да је реч о повезаном протојату, морали су да пронађу начин да разумеју да ли се око тих малих галаксија налазе и неи дзионови скривени у прасини и управо се у томе као кључан показао рад Доневског.
Он је користећи инфрацрвени свемирски телескоп "хершел" трагао за оним галаксијама које имају екстремну терминалну амисију прашине.
"Користећи тај метод орктили смо да се око нашег протојата налази неколико прашинастих џинова какве не очекујемо у тако раном свемиру", каже Доневски и додаје да је слично кад се прати еволуција човека или животиња, односно, како казе, сада постоји алат да се прати развој цитаве једне структуре од прошлог до данашњег времена
