Поручио је и да се никада не сме заборавити да је дуга колона од 150.000 сарајевских Срба кренула још почетком марта 1992. године након што је испред Старе цркве на Башчаршији убијен српски сват Никола Гардовић и нелегалног референдума о независности БиХ којим су игнорисани Срби као конститутивни народ у тадашњој БиХ.
"Ти трагични пуцњи били су окидач за сарајевске Србе да у граду у којем су рођени, стасавали, радили, женили се, удавали, рађали децу, стварали породице и своје домове нема више места за њих. Тада су први Срби кренули из Сарајева на пут без повратка. Неколико година касније, у зиму 1996. године отпочео је масовни егзодус наших сународника. Трагичне и потресне слике сарајевских Срба који су у рукама носили завежљаје, иконе и дрвене ковчеге са тек ископаним костима својих најмилијих обишле су свет, који је као по матрици био и слеп и глув и нијем на избегличку муку нашег народа", река је Додик у изјави за Срну.
Данас, 27 година послије, каже, и даље су свеже сцене у којима колоне камиона, аутомобила, коњских запрега напуштају сарајевску котлину, а Срби по ко зна који пут у својој историји крећу у изгнанство и то из Сарајева, до тада трећег града у свету по њиховој бројности, након Београда и Чикага.
Он је нагласио да је егзодус сарајевских Срба један од најпотреснијих догађаја у историји Републике Српске, јер је тај храбри народ све време Одбрамбено-отаџбинског рата чувао, бранио и одбранио своја вековна огњишта, да би на крају, након потписивања Дејтонског мировног споразума, био принуђен да све напусти, јер нису желели да наставе живот са онима који их нису прихватали ни тада, као што их не прихватају ни данас.
"То више није оно Сарајево, то није Сарајево угледних српских интелектулаца, град Емира Кустурице, већ град без Срба, из којег је протерано њих 150.000. Зато је наша дужност и обавеза да никада не заборавимо сарајевске Србе и њихову патњу кроз коју су прошли. Тај народ морамо да поштујемо, као и њихову храброст, понос и одлучност да крену испочетка, ценеће слободу и мир у својој Републици Српској", рекао је Додик.
Наглашава да су сарајевски Срби прошли голготу, свесни да су сигурно уточиште нашли у својој Републици Српској, које им Сарајево више никада није могло пружити.
"Ти људи су поднели неизмерну жртву за стварање Српске, заједно са 4.210 погинулих бораца, док је њих 3.500 дало делове тела. Неми сведок овог тужног и трагичног догађаја су бели крстови на Војничком гробљу 'Мали Зејтинлик' на Сокоцу. С тога не само да не можемо да заборавимо, већ тешко можемо и да опростимо непрегледну колону и трагедију коју су прошли сарајевски Срби, заједно са својим преминулим сродницима, жене, деца и старци", каже Додик.
Он је поручио да је Република Српска била и остала њихов дом и огњиште, мирно уточиште у којем су наставили да живе, граде и раде своји на своме.
" Институције Српске ће наставити да негују културу сећања, чувају наш национални идентитет, нашу веру, језик и писмо и поносно их оставити у наслеђе новим генерацијама и својим потомцима да памте и никад не забораве", поручио је Додик.
