Истакла је да су познате предности овог начин исхране још од половине прошлог века, а напоменула је да је оваква исхрана примењива и код нас. Потребно је да се једе више свежег воћа и поврћа, житарица целог зрна, мање црвеног меса, а требало би два пута недељно јести рибу.
- Наша исхрана одудара од овога, пре свега јер не уносимо довољно воћа и поврћа. Зато саветујемо грађане, од узраста у предшколским установама до најстаријег становништа, да исхраном могу да поправе своје здравствено стање. Бројна истраживања су показала да више воћа и поврћа, маслиново уље и орашасти плодови, што је све доступно и код нас, може да смањи шансу за настанак кардиоваскуларних и малигних обољења, као и депресије и да одложи Алћајмерову и Паркинсонову болест – објаснила је др Велицки.
Др Драгана Балаћ из Саветовалишта за правилну исхрану Института за јавно здравље Војводине истакла је како од половине ове године пацијенти могу да дођу код њих са упутом од изабраног лекара. Објаснила је да се пацијентима заказују прегледи на који треба да донесу лабораторијске налазе и лекарске извештаје које имају, као што су кардиолошки.
- Имамо све више пацијената који долазе и оних који су гојазни, којих је више, али и мршавих људи. Ми меримо телесну масу, висину, израчунавамо индекс телесне масе, меримо обим струка, кука, кожне наборе, те онда дајемо процену стања ухрањености. Гојазност носи много коморбидитета, утиче на кардиоваскуларне проблеме, на метаболизам шећера и масти. Наука о исхрани није једноставна, већ је комплексна и захтева приступ у који су укључени и ендокринози, интернисти, кардиолози – објаснила је др Балаћ.
Др Велицки је напоменула како употреба дијетних влакана снижава шећер, масноће, а и дуже „држи ситост”. Напоменула је како треба да се једе мање простих шећера и то не само слаткиша, него и других производа који садрже шећер.
- Важно је и уносити мање соли, а ми је пуно конзумирамо, што може да допринесе појави хипертензије. Медитерански начин исхране подрузумева, пре свега, медитерански начин живота, а то значи да се заједнички припремају оброци и да се породица окупи заједно када обедује. Темељ је социјална компонента. Припрема хране не мора да траје сатима, али је важно да породица седне заједно за сто – истакла је др Велицки.
Поводом разних савета који се појављују на небројеним интернет страницама о томе која храна се препоручује, др Велицки је рекла како увек треба да се види ко је извор информација. Посаветовала је да се увек обрати пажња на ово што говоре ауторитети, као и да могу да се нађу проверене информације на сајтовима наших института и завода за јавно здравље, те на сајтовима нутрициониста, Светске здравствене организације, Европске агенције за безбедност хране…
Професор др Драган Чанковић из Института за јавно здравље Војводине је казао како се обележава Национална кампања „Октобар – месец правилне исхране”, као и Светски дан хране, који је 16. октобра. Светска кампања посвећена је води, под слоганом „Вода је живот, вода је храна. Не остављајте никога иза себе”. Институт за јавно здравље расписао је и конкурс за ликовне и литерарне радове на тему „Правилна исхрана чува твоје здравље”, који је намењен учесницима основних школа и предшколцима. Рок за пријаву је 31. октобар, а најбољима следе и награде.
- Организујемо и едукативне семинаре, као и две демонстрације припреме оброка, по принципима здраве исхране и то у ОШ „Ђура Даничић” 24. октобра, и у новосадском вртићу „Венди” 8. новембра, што се организује у сарадњи са ученицима Средње школе „Светозар Милетић” – навео је др Чанковић.
Љ. Петровић
