Љубичасти дан обележава се од 2008. године, а идеју је покренула Касиди Меган, млада Канађанка, мотивисана личним суочавањем са епилепсијом. Због осећаја усамљености и неразумевања, Касиди која је тада била деветогодишња девојчица која болује од епилепсије, због многих ограничења у свакодневном животу, а посебно непријатна искуства за њу су била стигматизација и изолација, јавно је иступила и изјавила да има епилепсију, изразила је жељу да свима говори о епилепсији и да покаже како се људи са епилепсијом не разликују од других људи.
Њен циљ је био да покрене људе да говоре о епилепсији, како би се распршили митови и предрасуде о овој болести и да би сви који живе са епилепсијом примили поруку да нису сами. Идеја Касиди Меган наишла је на подршку Фондације Анита Кауфман и Епи-Асоцијације из Нове Шкотске. Убрзо су стотине различитих организација у различитим земљама света препознале вредност и важност те поруке и придружиле се обележавању манифестације „Љубичастог дана”.
- Епилепсија је једна од најчешћих хроничних неуролошких болести. Према подацима Светске здравствене организације више од 65 милиона људи широм света има епилепсију, а сваке године се дијагностикује 300.000 нових случајева болести. Процењује се да око шест милиона људи у Европи болује од епилепсије, у просеку један од 100, што значи да око један одсто грађана Србије болује од ове болести - каже начелница одељења за епилепсије Клинике за неурологију Клиничког центра Војводине професорка др Ксенија Гебауер Букуров.
Како објашњава, епилептични напад је краткотрајни поремећај у мозгу који проузрокује електрично пражњење нервних ћелија. Постоје различите врсте епилептичних напада и свака особа која болује од епилепсије има идентичне епилептичне нападе који се понављају.
Један епилептични напад у животу не значи да је појединац болује од епилепсије. Уколико особа има понављане нападе, она има епилепсију. Како постоје различите врсте напада, тако постоје и различите врсте епилепсија.
- Постоје многи различити узроци епилепсије. Код само 30 одсто случајева лекари су у стању да утврде јасан узрок епилепсије. То значи да је код 70 одсто болесника са епилепсијом узрок нерасветљен. Чести узроци епилепсије су повреда мозга, мождани удар, тумори мозга или инфекције можданог ткива. Наследна предиспозиција, односно генетски чиниоци такође имају улогу у појави епилептичких напада. Међутим, наслеђивање је врло сложено и мали број епилепсија се наслеђује директно с родитеља на потомство – објашњава др Гебауер Букуров.
Лечење оболелих од епилепсије врло је комплексно и захтева интердисциплинарни приступ.
Уз неурологе – епилептологе који имају доминантну улогу, у тиму су и психијатри, психолози, неурорадиолози, неурохирурзи, неуропатолози, анестезиолози, биомедицински инжењери, социјални радници, дефектолози, логопеди, гинеколози и други специјалисти.
- Како би се смањила и уклонила стигматизација болесника са епилепсијом, у свету су покренуте бројне акције и различити образовни програми у циљу подизања свести и разумевања ове болести – напоменула је др Гебауер Букуров.
Управник Клинике за неурологију КЦВ доцент др Жељко Живановић каже како нема доказа који говоре о повезаности инфекције ковид-19 и епилепсије.
- Нема доказа који указују на то да је епилепсија посебно повезана са већим ризиком од нежељених ефеката вакцине против ковид-19 инфекције. За људе са епилепсијом, ризик од инфекције ковид-19 и потенцијалних компликација далеко премашује ризик од нежељених ефеката вакцине против ковид-19. Као и код већине других вакцина, након вакцинације може да дође до пораста телесне температуре што би могло повећати ризик за појаву епилептичних напада код неких пацијената. Лекови за спуштање температуре који се редовно узимају 48 сати након вакцинације или током трајања грознице, умањиће овај ризик. Ниједна од доступних вакцина против САРС-КоВ-2 није контраиндикована за примену код особа са епилепсијом – истакао је др Живановић.
Љ. Петровић
