Протекле недеље медији су пренели да пензију и плату примају Томислав Николић, Иван Мркић, Милутин Мркоњић, Славица Ђукић Дејановић, Момо Чолаковић, Војислав Шешељ..., а има и оних који се нису нашли на том списку, али јесу пензионери.
Готово сви од набројаних политичара, ако се изузме Шешељ, остварили су право на старосну пензију на основу радног стажа и година живота. Висина пензије утврђена им је управо израчунавање кооефицијента на основу уплаћиваних година пензијског стажа и доприноса који су уплаћивали у касу Фонда ПИО. По Закону о пензијско-инвалидском осигурању, сви пензионери, без обзира на то да ли је реч о политичарима или обичним људима, имају право да после пензионисања на основу старосних услова наставе да раде. Другим речима, старосни пензионери могу, ако за то имају прилике и могућности, да примају и пензију и плату. Чак им је препуштено да ли ће након додатног рада и после пензионисања тражити нови прерачун пензије на основу додатно уплаћених пензијских доприноса.
За разлику од старосних пензионера којима је без икаквих услова дозвољен рад и после пензионисања, породични пензионери имају законска ограничења. Наиме, они могу да поред породичне пензије додатно раде, али зарада на тим пословима не може прелазити трећину просечне плате. У случају да им износ прелази дозвољен лимит, породични пензионери могу бити у незгодној ситуацији. До пре неколико година ни тај дозвољени лимит мимо породичне пензије није био дозвољен па су породични пензионери са малим примањима били у великој невољи јер, нити су од пензије могли да живе нити су смели додатно легално да зарађују. Тако су се многи нашли у сивој зони.
Једини који према актуелном Закону о ПИО не смеју након пензионисања да раде јесу инвалидски пензионери. Подразумева се да су они, када су већ добили решење о инвалидској пензији, неспособни за рад. То пак значи да корисници инвлидске пензије, без обзира на године живота, ни под којим условима не смеју поново засновати радни однос, а уколико буду затечени да раде на црно, следи им одузимање инвалидске пензије.
Једино код породичне пензије, под условом да су испуњени сви критеријуму из Закона о ПИО, удовица или удовац који су у пензији, могу бирати повољнију варијанту пензије. То значи да, уколико удовица или удовац имају своје пензије на које су лично остварили право, а након смрти брачног друга прерачун његове пензије покаже да би им примања била већа, имају право да се одрекну своје и пређу на породичну пензију.
Уколико прерачун покаже да би им породична пензија била мања од оне коју већ примају, задржавају повољнију варијанту, односно своју пензију.
Закон о ПИО прописује да осигураник стиче право на инвалидску пензију ако орган вештачења утврди потпуни губитак радне способности који је проузрокован повредном на раду, професионалном болешћу или ако је инвалидност настала повредом ван рада или болешћу, под условом да је престанак радне способности наступио пре навршења година живота прописаних за стицање права на старосну пензију и да осигураник има навршених пет година стажа осигурања.
Лекарска комисија Фонда ПИО цени радну способност осигураника на основу лекарског прегледа и релевантне медицинске документације. Захтев за остваривање права на инвалидску пензију, с пратећом документацијом, подноси се надлежној филијали Фонда ПИО. Када једном осигураник добије решење о инвалидској пензији, он постаје инвалидски пензионер, али то не значи да се његово здравствено стање не контролише, као ни да се не проверава да ли ради неке послове које не би смео. Уколико се утврди да инвалидски пензионер ради, а добио је решење да је радно неспособан, следи му казна.
Не постоји чак ни законски основ да корисник инвалидске пензије, када наврши одређене године живота, односно 65, колико сада закон прописује, оствари право на старосну пензију. Другим речима, из инвалидске пензије се не може у старосну па се, самим тим, не може бирати ни повољнија варијанта за пензионера. Онај ко је једном постао инвалидски пензионер, остаје то до краја живота.
Љубинка Малешевић
