Ћулибрк наводи да је реално очекивати да се у јуну почне и са израдом првих пројеката на светском нивоу, на којима ће у почетку бити ангажовано двадесетак истраживача.
"Идеја оснивача и руководства да таква институција својим радом обухвати све најбоље истраживаче из области вештачке интелигенције у читавој Србији, па је реално очекивати да овде пронађу ангажман најбољи међу најбољима, што би требало за резултат да има отварање огранака ових института и у Београду, Нишу, Крагујевцу и свим другим градовима у којима се покаже потреба", каже Ћулибрк за Танјуг.
Од првог дана Институт за вештачку интелигенцију Србије улагаће максималне напоре да опреми свој простор најмодернијом опремом, а ова институција, како каже, имаће и Саветодавни одбор који ће чинити угледни стручњаци из Србије, без обзира на чињеницу где живе.
Домаћи стручњаци ван Србије позвани су да помогну и саветима као ментори, али и да се укључе у цео систем рада како би Институт постизао што боље резултате, истиче Ћулибрк.
Он верује да је помоћ оних који се већ годинама баве тим послом у иностранству, у комбинацији са раскошним потенцијалом који поседују млади стручњаци у Србији - добитна комбинација.
"Истраживања и пракса у вештачкој интелигенцији често се раде на даљину, где људи не морају бити у седишту, а сам институт треба да покрије целу Србију и да буде дистрибуиран. Вероватно ће сви наши експерименти бити у Научно технолошком парку у Чачку, па онда нема разлога да томе своју подршку и допринос не да неко из Лондона, Њујорка или одакле год", казао је Ћулибрк.
Прву годину рада, али и набавку опреме и пратеће трошкове почетка функционисања Института за вештачку интелигенцију Србије финансираће Влада, каже он и додаје да је циљ да ова институција у што краћем временском року постане самоодржива.
У првом реду привлачењем пројеката финансираних из европских и светских фондова.
"Надамо да ће институт привући наше најбоље људе који хоће да се баве вештачком интелигенцијом. Оно што ћемо ми покушати да им обезбедимо су услови и подршка, тако да одмах могу да почну да раде истраживања на светском нивоу", навео је професор Ћулибрк, уз опаску да је за таквав исход нужна помоћ домаћих стручњака из области вештачке интелигенције, а који су правили запажене резултате свуда по свету.
Уз истраживаче биће запослено и додатно особље које ће се бавити развојем и менадзментом пројеката, трансфером технологија и организацијом.
"Потенцијал Србије у области вештачке интелигенције је огроман и ми смо једини у региону који имају Стратегију развоја вештачке интелигенције и активно радимо на њеној имплементацији. Вештачка интелигенција се сматра нечим што ће бити технологија опште примене, попут електричне енергије, и мислим да је сада одличан моменат да је сада имплементирамо у домаћој привреди и помогнемо нашој економији", поручио је Ћулибрк.
Он објашњава да је вештачка интелигенција на неки начин надоградња или екстензија ИТ индустрије, а у тој области су стручњаци из Србије одавно постали конкурентни на глобалном тржишту, али и у научним достигнућима. Читав рад института биће у функцији преласка на економију знања која се базира на новој технологији вештачке интелигенције.
"Јасан циљ нам је да донесемо и што више истраживачких пројеката из европских и других фондова, тако да се институт већ у другој години функционисања буде што мање ослоњен на буџет Владе Србије. У наредним годинама ћемо и мерити количину пројеката са привредом и оно што је можда најважније - број патената", истакао је Ћулибрк, закључивши да ће најбитнији бити приходи који ће патентни доносити самом институту, али и привреди Србије у глобалу.
Он је додао да ће фокусна тачка за напоре свих упослених на овом пројекту бити истраживања на највишем, светском нивоу, али да је нужно да и таква истраживања имају своју примену у пракси.
Како је заључио Ћулибрк, без трансфера технологија и примене резултата, нема помоћи ни институту, као ни држави Србији, а то је, према његовим речима, примаран циљ.
