Ову иницијативу покренуло је Министарство одбране, позивајући се на одредбе Закона о војној, радној и материјалној обавези, који ученике средњих школа дефинишу као категорију грађана који треба да стекну знања и вештине за потребе одбране земље у условима ванредног и ратног стања.
У Министарству просвете су за Танјуг рекли да се не уводи нови предмет, већ да ће се у току школске године кроз четири часа одељенског старешине факултативно обрађивати 11 тема. Наводе и да ће о одабраним темама предавања држати разредни старешина или гости из Министарства одбране, а практичне обуке, истичу, нису предвиђене.
„Циљ иницијативе Министарства одбране је да ученици завршних разреда средње школе стекну основна знања о систему одбране, цивилној заштити и реаговању у току природних катастрофа и непогода”, кажу у Министарству просвете које је упутило допис, који ових дана стиже у средње школе у вези с увођењем садржаја обуке.
Неке од тема које ће, такође, бити део обуке матураната средњих школа јесу и како постати официр Војске Србије или професионални војник, о физичкој спремности и предусловима за војни позив; о војној, радној и материјалној обавези у Србији, облицима неоружаног отпора, као и о бојним отровима, биолошким и запаљивим средствима...
Обука подразумева и посету ђака командама, јединицама и установама Војске Србије кроз, како је препоручено, тактичко – техничке зборове.
Подсећамо, још 2014. године најављивано је да би старији средњошколци могли да добију предмет сличан некадашњој Одбрани и заштити, јер је конатсатовано да „младима недостају и основна знања о значају одбране земље и оружаним снагама“. Како сада стоје ствари, од тога се одустало, па остаје да се види какве ће ефекте иматаи овако замишљен вид факултатативне наставе.
Србија данас има професионалну војску, обустављено је обавезно служење војног рока, па не постоји ни такозвана предвојничка обука.
Подсећања ради, предмет Одбрана и заштита, у домаћи школски систем уведен је крајем шездесетих година. У оквиру наставе овог предмета ђаци прве и друге године средње школе учили су о организацији ЈНА, основе њене доктрине, о спољнополитичком опредељењу земље. Планом и програмом, одржавана је и практична настава - учило се како се рукује пушком – организована су гађања на специјалним полигонима, а ђаци су обучавани и пуцању из пушке, али и томе како се расклапа аутоматска пушка и како се употрабљава бомба. Распадом СФРЈ, почетком деведесетих година, овај предмете нестао је из наставних програма.
В. Ц.
