Новина која поставља нове захтеве пред произвођаче предвиђена је изменама и допунама Правилника о декларисању, означавању и рекламирању хране, који ступа на снагу 15. јуна .
"Нутритивна декларација ће бити обавезна за све производе,а наравно, у Правилнику су дефинисана и одређена изузећа за примарне производе где не треба да се наводи нутритивна декларација", објашњава за Тањуг Бранислав Ракетић, руководилац групе за квалитет, декларисање и означавање хране у Министарству пољопривреде.
Он каже да ће новим Правилником бити пооштрена одговорнос свих у чијој је надлежности декларисање хране,а дефинисана је и продаја хране на даљину која, како каже, постаје један од значајнијих видова продаје.
Ракетић скреће пажњу на како каже читав " спектар захтева који се односи на сектор меса, пре свега на обележавању уколико се у месу налази вода или протеини који потичу од друге животињске врсте". .
Декларисање, каже, представља један од најсложенијих подзаконских аката које треба регулисати, због, како наводи, с једне стране произвођача "који не желе баш све информације да ставе на декларацију" и с друге потрошача "који желе да имају што већи број информација на декларацији производа".
"Направили смо Правилник који је оптималан, који ће омогућити да потрошачи имају један информативни извор приликом куповине производа и који је за произвођаче доста захтевнији у односу на данашњи Правилник", рекао је Ракетић.
Међутим, тај Правилник изазвао је последњих дана у медијима полемике, јер се стручна јавност огласила тврдњама да ће потрошачи у Србији до краја године ипак остати без информација о саставу производа, као и колични масти, шећера и соли који садржи.
Ракетић је потврдио да ће произвођачи робу коју су произвели, упаковали и декларисали до 15. јуна без назначених нутритивних вредности, моћи да је пласирају на тржиште до 31. децембра.
Председник Националне организације за заштиту потрошача (НОПС) Горан Паповићто оцењује као "одлагање" примене Правилника за 31. децембар и као знак да је Министарство пољопривреде подложно притисцима произвођача.
Он упозорава да изостанак састава о количини шећера, масти или соли које производ садржи најпроблематичније када су деца у питању и пита се "да ли је здравље деце мање важно од профита неке компаније", уз напомену да сви ти састојци потенцијално могу изазвати код корисника проблем са вишком шећера у крви или кардиоваскуларне и друге проблеме.
