Конгресу, под назвом „Ја то могу“ присуствује и око 50 лекара из земље и иностранства, који се баве лечењем карцинома дојке и подршком оболелим женама.
Овај конгрес, чији је организатор Удружење „Жена уз жену“, има за циљ да пацијенткиње из региона размене искуства у области превенције и скрининга рака дојке, као и информације о иновативном лечењу и подршци, која је од изузетног значаја за све оболеле жене.
Председница Удружења “Жена уз жену” Ана Дорник рекла је како конгресом „Ја то могу“ желе да покажу да регион може да се уједини када је рак дојке у питању. Захвалила се лекарима из Србије, Француске, Словеније, Бања Луке и осталих држава региона, што су несебично са пацијенткињама поделили изазове са којима се сусрећу на путу ка њиховом лечењу, јер уколико знамо шта треба да мењамо, онда ћемо знати и како то можемо учинити.
Најучесталије малигно обољење жена
Рак дојке је најучесталије малигно обољење код жена у Србији. Сваке године број новооболелих жена се прогресивно повећава, а смртност од ове опаке болести нажалост се не смањује. Годишње се рак дојке дијагностикује код 4.500 жена и представља водећи узрок смрти у поређењу са другим малигним болестима које погађају жене. У нашој земљи рак дојке се у одмаклом стадијуму болести открива код већег процента жена у поређењу са развијеним земљама. Иако инциденца карцинома дојке расте са животним добом (50 одсто жена са раком дојке болест открива у животном добу од 60 и више година), два одсто свих жена које оболевају од карцинома дојке млађе су од 35 година, а пет одсто млађе од 40 година. Управо ови подаци указују на то да сви морају да буду стално на опрезу и да се не заборави да је рано откривен рак дојке излечив у великом броју случајева.
„Пацијенткиње из Србије, Македоније, Хрватске, Словеније БиХ, Републике Српске су става да смо у односу на претходну деценију доста одмакли када је лечење рака дојке у питању и сложиле се да је сарадња итекако могућа и неопходна. На овај начин можемо заједнички да се изборимо за наша права. Желимо да се глас пацијенткиња чује не само у земљи већ и у региону, а то ћемо постићи само ако се удружимо у иницијативама које ће представници удружења покренути и по питању равноправног лечења жена са дијагнозом троструко негативног карцинома дојке, као што је случај у Словенији, Хрватској, па и Бугарској. Регионално разумевање и удруживање је изузетно важно, јер ћемо тако лакше доћи до институција које одлучују о даљем протоколу лечења пацијената„, рекла је на отварању конгреса Ана Дорник.
Поред Министарства здравља, Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ и Републичког фонда за здравствено осигурање, пацијенткињама је подршку на самом отварању конгреса, путем видео линка,
упутио је и чувени професор др Јозеф Глигоров, професор онкологије на Универзитету Сорбона у Паризу.
„Овај конгрес не само да је важан већ је и неопходан, поготову што знамо да су удружења пацијената веома важна и као подршка свим пацијенткињама који се лече од рака дојке. У последњих 40 година догодила се велика еволуција лечења рака дојке. Оно што је важно јесте знати све факторе ризика, али и схватити да је скрининг рака дојке неопходан, јер омогућава рану дијагностику и самим тим већи број излечених жена. Такође, дефиниција рака дојке и персонализована медицина се променила у последњи 30 година. Сада знамо да имамо три типа карцинома дојке, које зовемо хормон рецептори позитивни, ХЕР 2 позитивни и такозвани троструко негативни. Оно што је важно, је да за сваки од тих типова тумора имамо посебне терапије, које су данас врло активне. То је само почетак, пошто сваких неколико година имамо еволуцију са одличним резултатима које омогућавају да све више жена буде излечено оптималном терапијом„, рекао је проф. др Глигоров.
Љиљана Вукота из Удружење „Све за њу“ из Хрватске је гост конгреса „Ја то могу“, током кога је истакла да је од изузетне важности да се удружења пацијената умрежавају.
„Јако је важно да се познајемо, препознајемо, да видимо ко шта ради, јер и најбоља и највећа удружења могу добити идеју од малих удружења, поготову ако се ради о регионалном самиту. Ако томе додамо и едукативну ноту у смислу које то информације о новим трендовима у медицини би требало имати заступници пацијената, који заправо саветују друге болеснике, то је још једна додатна вредност. Овај конгрес управо
хоће да покаже промоцију здравствене писмености самих болесника и нас који их саветујемо. Биће прилике чути неке добре праксе и видети шта ми можемо у нашим организацијама имплементирати. Оно што је најважније, из свега овога може се изродити сарадња, ако ништа друга онда размена искуства и подршка једне другима, јер ми имамо заједничке циљеве без обзира из којег удружења долазимо и из које земље. Неке земље можда имају бољу листу лекова, у другим се пацијенткиње на бољи начин боре за нове лекове или боље медицинске праксе. И зато заиста можемо учити једни од других„, истакла је Вукота.
Рак дојке заузима водеће место рака код жена и у Словенији и представља велики јавно здравствени проблем. О скрининг програму који се успешно од 2008. године спроводи у овој земљи на конгресу је причала и др Симона Борстнар из Института за онкологију Љубљане.
„Словеначки програм скрининга рака дојке је уведен 2008. године, постепено се ширио кроз Словенију и 2017. године је био доступан свим словеначким мапираним женама. Сваке године позовемо око 140.000 жена и урадимо око 100.000 скрининг мамографија. Просечна стопа учешћа за 15 година била је 75 одсто. Сваке године дијагностикујемо рак дојке код 600 жена, од чега се 70 одсто случајева дијагностикује у локализованој фази када је петогодишње преживљавање скоро 100 одсто. Програм се спроводи на 18 локација (на 22 мамографа) за скрининг и две локације (Онколошки институт Љубљана и Универзитетски медицински центар Марибор) за дијагностику и лечење„, објаснила је др Борстнар.
Љ. Петровић
