По први пут, како је истакнуто на скупу, учесници Параде поноса прошетали су Кнез Михајловом, од Пионирског парка до Студентског трга, где се шетња и завршила. Пре почетка шетње, министар државне управе и локалне самоуправе, Бранко Ружић, рекао је да је дошао "као министар, али и као грађанин".
Он је похвалио организаторе што указују и на проблеме особа са инвалидитетом, што је данас такође била тема, и додао је да важно што су ЛГБТ особе препознале тај проблем.
Ружић је истакао да је Скупштина Србије је ове године усвојила закон о изменама и допунама матичних књига, који омогућава да трансродне особе могу да промене личне податке у изводу из матичне књиге рођењих, као и у личним документима, што је како је додао, помогло трансродним особама.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић рекла је да је свим актерима безбедност загарантована, и да са оваквим скуповима треба наставити, "јер има важних питања ЛГБТ заједнице на која још нису дати одговори".
Она је данашњи дан искористила као прилику да позове све грађане који се осећају дискриминисано, све који имају неки проблем, да то пријаве, да се не плаше. Јанковић је рекла да има људи који су склони говору мржње, и против њих се треба борити и додала да нема селекције ко је равноправан, а ко није, јер смо сви једнаки.
Мајор Хелена Вуковић, једна од првих која је у јавности у Србији говорила о промени пола, каже да је усвајање измена закона о матичним књигама велики корак и истиче да је сада довољно годину дана хормонске терапије, без операције, како би транс особа могла да промени ознаку пола у матичним књигама и личним документима.
Једна од организатора овогошње параде, Анђела Чех, рекла је да је прајд пре свега протест којим треба да се скрене пажња проблеме ЛГБТ заједнице.
Она је изнела и захтеве овогодишњег прајда, попут правног регулисања истополних партнерстава, системске депатологизације транс идентитета и повецања доступности хормонске терапије, сензибилизације запослених у јавним иституцијама за рад са ЛГБТ особама и повећања буџетских давања за рад ЛГБТ организација.
На паради су се вијориле заставе у дугиним бојама и транспаренти на којима пише "Хоћемо да се (правно) видимо".
Шетња ове године има циљ да скрене пажњу и на проблеме аутистичних особа, па се тим поводом окупљенима обратио Блажо Кумбуровић, отац аутистичног дечака. Он је апеловао на новинаре да аутизам не називају болешћу, те указао да Србија нема национални регистар особа са аутизмом.
Београд има два прајда, поред јунског, у септембру се одржава такозвана Парада поноса која се одржава од 2010. године.
