На другом крају замишљене скале стоји "условна" љубав, љубав која се рађа између две особе које се воде стварима много већим од пуке заљубљености. Квалитет живота удвоје у овом случају диктирају околности.
Отац Предраг Поповић, који се често оглашава својим видеима како би на мрежама дискутовао о разноразним животним дешавањима, бавио се овом темом желећи да објасни које то емоције осећамо када безусловно волимо и како никакав предуслов не може да стане на пут двоје људи.
- Царство Небеско ће бити саткано од радости и благодети Божје. И то може човек да окуси у три случаја у свом животу. Први кад се заљуби, па кад само размишља о тој особи. Не може да једе, да пије, ништа га не интересује. Али не можеш да размишљаш, не можеш да се сконцентришеш ни на шта и ни на кога, само размишљаш о тој особи. И кад би ти неко рекао: "Шта је рај за тебе?", ти би рекао њено/његово име. "У оставу ме стави, у шпајз, са њом да буде 24 сата, ништа не морамо да имамо, само нам је то довољно." И онда, нормално, родитељи знају за јадац, па кажу: "Сине, од чега ћете ви да живите?". "Ма то мени није важно уопште". "Али, од љубави се не живи!".
- И тако учимо децу да је за љубав потребан услов, предуслов. Да се заврши школа, да се нађе посао, да се стекне кућа, посао добар и она и он да нађу. Е, онда можете да се волите и да правите децу. И онда ми учимо своју децу да се љубав заслужује. Љубав је безусловна! У супротном, сиромашни се никад не би међу собом узимали. Не би децу рађали. А знамо да су највећи великани овог света управо деца сиромашних људи - завршио је отац Предраг.
Дневник/Телеграф
