Пешикан, која је учествовала у изради Стратегије образовања до 2020. године, нагласила је да су лоши резултати "сигнална лампица" да нешто није у реду у образовном систему. Додаје да је свака евалуација (оцењивање) образовног система корисна, јер показује да ли се иде у добром правцу, види се шта је урађен, на који начин је урађено и где то води.
"Не треба да гледамо где смо сада у односу на једну, другу или трећу земљу. То јесте неки оквир где се налазимо, али то је мање битно. Кључно је поређење са самим собом. Где сам био, на истом типу задатака, на истој врсти мерног инструмента, а где сам сада", појаснила је она.
То што резултати ђака из Србије нису бољи у односу постигнућа у претходном циклусу, разлог су за бригу, нагласила је Пешикан и додала да једино системска решења, која су међусобно усклађена, дају добар резултат.
"Када разарате нека од постојећих решења, а нова доносите ад хок, изоловано, то не може дати ваљан резултат", навела је она.Подсећа да је 2012. године донета свеобухватна Стратегија образовања, да је њена предност то што је целовита и што гледа на систем од вртића до науке.
"Образовање је сложен, компликован механизам и не можете доносити појединачно, изоловано мере, а да се не одразе на цео систем. Померите ли један елемент, мења се цео систем, али зато ако унапређујете један елемент поправићете цео систем", навела је она.Додаје да је тако темељан, систематичан приступ, који је покушан да се уведе, напуштен јер су се доносиле појединачне, парцијалне мере.
"Често се нису доносиле стручне мере базиране на ваљаним знањима, него су то пре биле неке дневнополитичке одлуке. Тиме у систему разарамо и оно што ваља. Образовање не може да да резултат тиме што ћете увести једну меру", појаснила је она.Евалуација (оцењивање) образовног система, како је рекла, веома је важна јер образовни систем утиче на све друге секторе.
"Ко ће изнети економију ако образовање не изроди ваљање кадрове, ко ће развијати културу, ко ће социјалну правду делити ако немате људе који то могу да ураде", закључила је она.
