У Министарству правде кажу да је закон јасан и да извршитељи имају право на пленидбу имовине трећих лица, извршитељи да им то омогућава закон, док поједини адвокати каже да је то противзаконито и да је закон лош.
Из ресорног Министарства објашњавају да је " закон предвидео све потенцијалне ситуације које ће онемогућити дужника да маневрисањем осујети повериоца и прикрије имовину подобну за извршење".
Догађа се, наиме, наводе у министарству да дужник који зна да ће доћи до принудног намирења његових дугова премести ствари код неког трећег лица и на тај начин их сакрије како извршитељ не би могао да их заплени.
"Када Закон не би тако нешто препознао извршење на покретним стварима би било потпуно онемогућено, јер не би постојао механизам за спречавање злоупотреба" наводе у Министарству.
Извршитељ Светлана Манић такође тврди да је "потпуно је у складу са законом" да се пописују и покретне ствари власника стана макар он тврдио да су његове.
Она међутим напомиње да постоје правни механизми да се те ствари сачувају или врате.
"Први правни механизам за то је да приликом пописа, станодавац стави примедбу да су то његове ствари, а извршитељ ће ту примедбу унети у записник", наводи Манић.
Она каже и да уколико власник стана, уколико не буде задовољан одговором на приговор који је уложио, може покренути парнични поступак пред судом у коме ће доказивати своје право, а може поднети и предлог за одлагање пленидбе.
"Уколико буду испуњени услови извршитељ ће одложити спровођење извршења на предлог трећег лица", каже Манић
Међутим, адвокат Владимир Тодорић тврди да је пописивање ствари станодавца, иако је прави дужник његов подстанар " претварање правосудних функција у бизнис".
"То није по закону. Уколико ја живим на некој адреси, претпоставка је да су ствари моје, а не ствари мога госта или некога кога сам ја примио у кућу", појашњава Тодорић.
